Пријатељи листа
unr
Украјински национални савет (оснивач листа)
 
grb Republike Srbije
ВладаРепублике Србије
 
grb Vojvodine
Извршно Веће АП Војводине
 
grb Ukrajine
амбасада Украјине у Србији
 
prosvita
Друштво за украјински језик, књижевност и културу "ПРОСВИТА"
 
uvkr
Украјински светски координациони савет
 
uwc

Светски конгрес Украјинаца

 
eku
Европски конгрес Украјинаца
 
kanal 5
5 Kанал
 
duda
Држава Украјина -Дијаспора
 
TANJUG
Nacionalna novinska agencija Srbije
 

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Година: 8
Број: 79
31. јануар 2012. године
НАЦИОНАЛНИ САВЕТ УКРАЈИНСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

На основу надлежности из  Закона о националним саветима националних мањина („Службени гласник РС бр. 72/09) и Члана 16. Тачка 8. Статута НСУНМ, Национални савет украјинске националне мањине расписује

ЈАВНИ ПОЗИВ
за доделу Признања НСУНМ

Национални савет украјинске националне мањине сваке године додељује признања за посебан допринос установа, удружења и појединаца на очувању украјинског националног идентитета и промовисање украјинске националне заједнице у Републици Србији у области културе, образовања, информисања и другим областима  друштвеног  живота.
Признања се додељују за резултате постигнуте:
- у предходној години  и
- за дугогодишње збирно стваралаштво.
Признање може бити додељено физичком  и правном лицу.
Признање може добити држављанин Републике Србије.
Правно лице мора бити регистровано на територији Републике Србије.
Право на Признање могу стећи: установа, удружење или појединац за постигнуте резултате у оквиру делатности:
У области културе:
- Књига и књижевност.
- Музика.
- Ликовне и примењене уметности. 
- Сценско стваралаштво и интерпретација.
- Кинематографија и аудио визуелно стваралаштво.
-Уметничка фотографија.
-Дигитално стваралаштво и мултимедији.
-Остала музичка, говорна, артистичка извођења културних дела.
У области образовања:
-Студент који има просек преко 9.50.
- Ђак генерације у основној или средњој школи.
-  Освојена прва три места на државном или међународном такмичењу.
- Изузетна постигнућа у књижевности или образовању.
 У области информисања:
-Увођење нових програмских садржаја.
- Објективност и благовременост у информисању.
- Остварење појединца у новинарству и публицистици, за серију или више написа, телевизијских или радијских прилога или емисија и публицистичких радова о темама од значаја за украјинску националну заједницу.
- Остварена признања из сфере новинарства на такмичењима у земљи и међународним такмичењима са остварењима којима је представљена украјинска национална заједница, мултикултурализам наше средине и матерњи језик.
У области научно-истраживачког рада.
У области спорта.
У другим областима друштвеног живота.

 

  • Предлоге за признање НСУНМ могу поднети физичка и правна лица, колективи и удружења.

-     Предлагачи кандидата за признања могу бити и сами одбори НСУНМ.

  • Предлози се достављају у писаној форми, са образложењем, подацима о кандидату, његовом стваралаштву, опису рада и постигнутим резултатима.

Рок за подношење предлога је 20. фебруар 2012. године. Неблаговремени предлози и непотпуна документација неће бити разматрана.
-   Испуњеност услова утврђују Одбори НСУНМ, сваки за домен свог деловања.
-     Коначну одлуку о добитницима Признања за дату годину доноси НСУНМ.

Додатне информације могу се добити у Националном савету украјинске националне мањине Нови Сад, улица Војвођанских бригада 17/4, или позивом на телефон
021/ 64 27 128.


ДОГАЂАЈИ
Obeležavanje Dana Ujedinjenja i Slobode Ukrajine

U januaru 1918. godine formirana je Ukrajinska Narodna Republika (UNR), a na teritorijama koje su ranije pripadale Austro-Ugarskoj imperiji Zapadno-Ukrajinska Narodna Republika (ZUNR). U decembru 1918. godine u Fastovu lideri dveju država potpisali su dogovor o budućem ujedinjenju. 22. januara 1919. godine takav dogovor, koji je ušao u istoriju pod nazivom «Akt Ujedinjenja» ukrajinskih zemalja, zvanično je proglašen na Sofijskom Trgu u Kijevu.
Ovaj državni praznik simbolizuje jedinstvo ukrajinskih teritorija. I bez obzira na to što tadašnja država nije uspela da sačuva svoju celovitost i nezavisnost, Akt Ujedinjenja je postao realna realizacija mnogovekovne želje Ukrajinaca o svojoj suverenoj državi.
Ukrajina nije bila ujedinjena dugo vremena: teška ekonomska situacija i ratovi, kao i uzajamno nepoverenje političara doveli su do katastrofe. Već nakon nekoliko meseci od proglašenja Ujedinjenja boljševici su ušli u Kijev, istočnu Galiciju zauzeli su Poljaci, a Zakarpatsku oblast Čehoslovačka.
Iako je Akt Ujedinjenja bio ustvari više deklarativan, ipak ideja o ujedinjenju je nastavila da živi. 22. januara 1990. godine milioni Ukrajinaca formirali su živi lanac od Kijeva do Lavova obeležavajući na taj način Dan Ujedinjenja.
2011. godine Uredbom predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča od 30. decembra 2011. godine br. 1209/2011 «O obeležavanju određenih datuma i državnih praznika u Ukrajini», Dan Ujedinjenja spojen je sa Danom Slobode, koji se ranije obeležavao 22. novembra, i sad nosi naziv «Dan Ujedinjenja i Slobode Ukrajine».
Tako je datum 22. januar dobio novi smisao i vratio svoju istorijsku misiju – praznik jedinstva u borbi za slobodu Ukrajine.

Ambasada Ukrajine u Republici Srbiji

БОГ СВЕВИШЊИ СЕ РОДИ

7. јануара наша Грко-Католичка црква и њени верници прославили су Божић

            Божић рођење Исуса Христа – велики је и прекрасни дан, који лично доживљавамо. Прослављамо једну од највећих догађаја у историји Хришћанства ведрим и пуним радости поздравом: „ Христос се роди – Ваистину се роди!“.
У свечаним богослужењима у нашим Грко-Католичким црквама учествовао је велики број парохијана, као и уважених гостију. Владика кир Јуриј Џуџар, апостолски егзарх за грко-католике у Србији и Црној Гори, служио је велику Поноћну Божићну Службу Божију у грко-католичкој цркви св. апостола Петра и Павла у Новом Саду. При служењу литургије су му помагали о. Роман Миз и о. Владислав Варга. У проповеду о доласку Исуса Христа, владика кир Јуриј Џуџар говорио је о великом дару људима и сваком од нас понаособ. Бог је постао човек како би подучио људе. Исус је донео људима светло и ми га молимо да просветли људски разум и срца, рекао је у проповеди владика кир Јуриј Џуџар.



Владика кир Јуриј Џуџар
Божићне литургије служене су у свим нашим срединама. Велики број верника присуствовао је великој Божићној служби у цркви Успења Пресвете Богородице у Инђији. Парохијанима је о. Петар Дутка прочитао поздравно писмо владике кир Јурија Џуџара. Божићну службу увеличале су чудесне божићне песме-кољаде, које су певали верници.
У грко-католичкој цркви св. Јосафата у Кули другог дана Божићних празника, након Службе Божије, одржан је традиционални Божићни концерт у коме су учествовала деца, која изучавају украјински језик у Кули, као и деца, чланови КУД „Иван Сењук“.
По Јеванђељу, Исус Христос се родио у време владавине цара Августа у јудејском граду Витлејему, у породици Јосифа Праведнога из Назарета и Марије (Богородице и Пресвете Деве), који су због пописа становништва кренули у Витлејем (Лк 2:1,2). Због гужви нису могли наћи место у свратиштима па су на крају завршили у пећини, која се користила као штала за заштиту стоке од непогода.
У време рођења Христа над пећином је засијала Витлејемска звезда репатица, која је довела мудраце света – три краља до Исуса. Први су дошли да се поклоне Христу пастири, којима су анђели дојавили вест, а затим и краљеви. Краљеви су Христу донели дарове - злато, тамјан и измирну.
Јеврејски краљ Ирод, чувши вест о рођењу новог краља, издао је наредбу да се у Витлејему и околини убију сва деца до 2 године старости. Анђео Господњи јавио се Јосифу и упозорио га о опасности. Тако да је породица Јосифа била приморана да се сакрије у Египат, све до смрти Ирода.
Одлука да се Божић – рођење Исуса Христа слави 25. децембра донета је на Трећем Васељенском Сабору одржаном у Ефесу 431. године.
Нераздвојна карактеристика везана за прославу Божића у Украјини јесу божићне песме-кољаде, којима се прославља новорођени Исус. Божићни певачи-кољаднеке иду од куће до куће, певају божићне песме-кољаде, саопштавајући радосну вест – рођење Божијег Детета. У свим храмовима служе се празничне Божићне Литургије. Божићни празници – породични су празници, јер се тада сви окупљају око витлејемских јасли и божићном песмом-кољадом прослављају Христа – Бога. За свечаним столом окупља се цела породица, поздрављајући се речима: „Христос се роди! - Ваистину се роди!“.

Аутор: О. Стећук
Превод са украјинског језика: Наташа Пјекни

Богојављење Господње


Празник Богојављења Господњег у цркви св. Јосафата

19. јануара по јулијанском календару обележава се празник – Богојављење, који се у народу још назива и Водокршће или Јордан. Овим празником завршава се циклус Божићних празника.
Водокршће Господње (Богојављење) – хришћански је празник, који се обележава у знак сећања на дан, када је тридесетогодишњи Исус Христос сишао на обалу реке Јордан, где га је крстио Јован Претеча.
Вече пре, као и на сам дан Богојављења обележава се велики празник Свете воде. Домаћини, по повратку из цркве у домове, кропе Јорданском водом просторије своје куће, двориште, имање и у тим моментима певају кондак: „Јавио се јеси на дан стварања...“.
Уочи Богојављења верници се придржавају строгог поста, увече се моле, пију освештану воду и вечерају. Вечера се обавезно састоји од 12 различитих посних јела. Главно јело, као и на Бадње вече, јесте кољиво.
На дан пре Водокршћа по ћошковима су израђивани крстови од сламе и стављани  у прозоре, близу прозорских рамова и врата. Они су имали улогу да штите од злих сила.
Свечани део празника Богојављења Господњег отпочиње Службом Божијом у црквама. Након богослужења свештеник освештава воду, потапајући крст у њој три пута, исписујући по води запаљеном свећом знак крста и дувајући по површини воде у циљу стварања крсне ознаке, затим кропи освештаном водом све присутне, честитајући им празник. Освештану воду људи узимају у посуде и носе кућама.
Овом освештаном водом започиње се трпеза, тако што најстарији члан домаћинства освештаном водом кропи остале чланове, кућу, друга здања, бунар. Освештана вода на Водокршће има важну улогу, јер се верује у њену лековиту и чудотворну моћ.
Од давнина у народу постоји веровање да освештана вода на Водокршће штити од многобројних болести. Она се даје се тешко оболелим особама, њом освештавају храмове, домове и домаће животиње. Верује се, да је вода, освештана у вече пре Богојављења, још светија, него она освештана на Водокршће, јер се она не квари, колико год да се чува, а уколико би се замрзла, на површини би се појавио облик крста.
Верници се, на Богојављење, поздрављају речима „Христос се јави“, а отпоздрављају са „Ваистину се јави“.

Празник Богојављења Господњег у цркви Успења Богородице

Након празника свештеник посећује породице носећи са собом Јорданску воду. У главној просторији дома поставља се сто са белим стољњаком, на коме се ставља запаљена свећа, икона или распеће, као и освештана вода. У тренутку уласка у просторију, свештеник заједно са члановима породице чита молитву за Божији благослов дома и породице, даје члановима да целивају свети крст, након чега дарива спомен икону за породицу или посебно за децу. Домаћица узима посуду са освештаном водом и спроводи свештеника по просторијама ради кропљења.

            Од давних времена одржао се диван обичај у нашем народу, а то је да једни другима, као и домаћинима пожелимо срећу, здравље, много година и много тога доброг за дом и породицу. На овај дан, некада су водичари обилазили домове, како би пожелели домаћинима све добро: „Ведро вече, добро вече, добрим људима добро здравље“.
Аутор: О. Стећук
Превод са украјинског језика: Наташа Пјекни

Годишњи Божићни концерт Друштва «Коломејка»

Другог дана Нове године, по јулијанском календару, 15. јануара 2012. године, Друштво за неговање украјинске културе „Коломејка“ приредило је велики концерт под називом „Годишњи Божићни концерт“. Концерт је одржан у градском позоришту „Добрица Милутиновић“.
Програм концерта отпочет је сликама, на којима су приказани догађаји, који се дешавају у украјинском дому. На сцени су девојчице најмлађег ансамбла „Коломејка“ одпевале божићну песму-кољаду „Спи Исусе, спи!“. Након песме, на сцену су ступили човек и жена, домаћини приказаног дома, који су похвалили дечији наступ. Зачули су се звончићи, у дом је ушла група божићних певача-кољадникив, односно вокална група певача изворних песама. Они су одпевали божићну песму-кољаду „Бог предвичниј“.

Мешовита група певача изворних песама

Славка Басишћук пожелела је дивне жеље (виншуванку), затим се чула божићна песма-кољада „В Вефлејеми новина“, након чега је Владо Дерењ додао још прелепих жеља. Домаћини су се срдачно захвалили божићним певачима-кољадникам, након чега их је посетила још једна група божићних певача - кољадникив.
Божићни певачи-кољадники, такође чланови вокалне групе друштва „Коломејка“, извели су песму „Добриј вечир тоби“, док је Федко Кањуга, добро познати рецитатор, изрекао божићну и новогодишњу честитку. Домаћини су се и њима захвалили за то, што су у њихов дом донели добре вести о рођењу малог Исуса. Тиме је и божићна сцена била завршена.
Позоришна сала била је пуна гледалаца, међу којима су били и важни гости. Водитељи програма Стефан Семјанив и Соња Милошевић поздравили су присутне госте: Зорана Мишчевића, заменика председника Скупштине града; Срђана Козлину, заменика градоначелника; Александра Кириченка, саветника Амбасаде Украјине; Јурија Мансвијетова, првог секретара Амбасаде Украјине; Јозу Сапуна, председника Националног савета украјинске националне мањине, као и представнике украјинских друштава из Куле, Врбаса, Новог Сада и Инђије.
Присутнима су се обратили Срђан Козлина и Александар Кириченко. „Коломејка“ је са много дивних песама и игара представила свој досадашњи успех. Наизменично су се смењивали: игра „Рипа“ – дечији фолклорни ансамбл; божићне песме-кољаде „Возвеселимсја“ и „Небо и земља“ – вокална група; игра „Чабански игри“ – омладински фолклорни ансамбл; песме „ Стојит јавир над водоју“ и „Че ве чуле, људе“ - вокална група певача изворних песама; игра „Хуцулка“ - омладински фолклорни ансамбл; песма „Рушничок“ – солисткиња Ања Лешчук, победница конкурса певача 2. Фестивала украјинског дечијег стваралаштва „Веселка“; песма „Хеј, соколи“ – вокална група; игра „Коломејка“ - омладински фолклорни ансамбл; песма „Мав ја раз дивченоњку“ – Иван Стефањук. Гости концерта – тамбурашки оркестар из Шашинаца извео је неколико нумера и композиција. Игру „Украјинску сјујиту“ извео је омладински фолклорни ансамбл друштва „Коломејка“ и песму „Два кољори“ – солиста Стефан Семјанив, победник конкурса певача 8. Фестивала украјинске културе „Калина“. Песму „Јихале козаке“ одпевала је мушка певачка група; песму „Ој, чеј то кињ стојит“ – вокална група и на крају игру „ Хопак“ – извео је омладински фолклорни ансамбл.

            Концерт је трајао близу два сата, програм је изведен на високом нивоу, о чему су сведочили громогласни аплаузи публике. Сви гости и учесници позвани су у просторије Хрватског културног центра, где је настављено дружење уз укусну закуску, пиће и пироге, чиме друштво „Коломејка“ већ традиционално дочекује своје госте. Тако је било и овога пута, и како то већ бива код нас Украјинаца, увек се на крају запева и заигра. Опет се зачуо звук хармонике у рукама Стефана Семјанива. Дуго су присутни играли и певали, док је пријатељски разговор водио ка жељеном циљу – зближавању наших људи и подстицању жеље за новим сусретима.
Аутор: Петар Љаховић
Превод са украјинског језика: Наташа Пјекни

БОЖИЋНИ КОНЦЕРТ У ЦРКВИ СВЕТОГ ЈОСАФАТА

У недељу, 8. јануара, другог дана Божића - Христовог Рођења, у цркви Светог Јосафата у Кули, након Божићне Службе Божије, деца основних школа, која изучавају украјински језик са елементима националне културе, чланови дечијих секција и чланови мешовите певачке групе КУД «Иван Сењук» приредили су Божићни концерт.

Божићни концерт у цркви светог Јосафата

Учесници групе узраста од шест до шеснаест година, у низу, честитали су Божић и певали Божићне песме. Дечији гласови, као да су већ искусни хор, пријатно су звучали, а присутни парохијани аплаузом срдачно су награђивали најмлађе учеснике. Концерт је припремила уметнички руководиоц и наставница украјинског језика Надија Воротњак. Старији чланови КУД «Иван Сењук» у програму су наступили са сценом «Бадње вече». Пријатан звук Божићних песама употпунио је мелодијом Михајло Летвенчук на хармоници.
Честитке и Божићне песме – украјинска су традиција, која се од давнина преноси са поколења на поколење. Када се рецитован и певан матерњи језик обогати духовним садржајем, то све чини једну од посебних метода образовања деце у духу очувања верско-националних обичаја.

Аутор: Јарослав Кулеба
Превод са украјинског језика: Наташа Пјекни

ПОРТРЕТ УЧИТЕЉА ПЕТРА КУРМАНА

Први учитељ украјинског језика у Кули

Након доласка Украјинаца из Босне на просторе данашње Војводине, после почетних недаћа са којима су се у старту суочили, и након стварања елементарних услова за живот, испоставило се да постоји насушна потреба за организовањем културних и просветних активности ради очувања националног индентитета. Било је илузорно очекивати да ће то учинити неко други, па су се на том плану ангажовали активисти, малобројна украјинска интелигенција и студенти, у првом реду Иван Терљук, који су настојали да покрену активност на том плану. Пошто је у Врбасу, са учитељицом Славом Билењкиј већ успешно функционисало изучавање украјинског језика са елементима националне културе, свакако да је то морало да се организује и у Кули, као најбројнијом украјинском заједницом у Војводини. Треба рећи да је и раније било покушаја окупљања деце на изучавању језика у Кули. Прву пробу имала је секретарица ОШ „Иса Бајић“ Иванка Лешчешен, али је то било незванично и без озбиљне подршке.

Петар Курман

Да би се напред наведени  циљ реализовао делегација у саставу: Иван Терљук, Симеон Сакач и учитељ Михајло Ковач имали су за задатак и обавезу да обиђу све учитељске школе по Војводини и нађу потенцијалне кандидате за радно место учитеља украјинског језика. У Учитељској школи у Сремској Митровици, у четвртом (завршном) разреду те школе откривен је будући, а можемо рећи и први званични учитељ украјинског језика у Кули, наш саговорник Петар – Пера Курман.
Петар Курман рођен је 25. августа 1945. године у Гајеви општина Прњавор у породици Ивана Курмана и Јулијане (девојачко презиме Паћук), као најстарије дете. Петaр има млађег братa Владу и сестру Анкицу. Петрови баба и деда и са очеве и са мајчине стране доселили су се из Тернопиљске области у Гајеву БиХ 1900. године. На савет рођака 1952. године напуштају Гајеву и насељавају се у Срем – село Шашинци (код С. Митровице), где се баве пољопривредом. Ту су Петрови  родитељи и преминули, отац Иван (1916 – 1992) , а мајка Јулијана (1919 – 1996). Петар је имао седам година када су се преселили у Шашинце и тамо креће у основну школу, а Учитељску школу завршава 1967. године у С. Митровици као прва генерација те школе. 1966. године Учитељску школу у С. Митровици посећује делегација из Новог Сада: Иван Терљук, Симеон Сакач и Михајло Ковач, која тражи стручни кадар за место учитеља украјинског језика у месту Кула. По завршетку Учитељске школе 1967. године на (наговор) савет делегације Петар прихвата позив и одлази у Нови Сад на усавршавање украјинског језика, културе и историје. То усавршавање завршава за три месеца. И већ септембра 1967. године добија посао учитеља украјинског језика и неговања културе и историје у основним школама „Иса Бајић“ и „Петефи бригада“ у Кули.  Састанак са  родитељима одржан је августа 1967. године на коме се изјашњавало о потребама изучавања украјинског језика.  После састанка са родитељима  учитељ је сакупио преко 200 деце која су имала жељу и  вољу да уче  украјински језик. Програме у којима су учествовали само ученици, а везани су за изучавање матерњег језика, учитељ Петар је организовао у школским просторијама. Женидбом са Стефанијом (девојачко презиме Закович) 1969. године, заснива своју породицу. Средином исте године одлази у ЈНА. Војни рок служио је 18 месеци у тадашњем Титовом Ужицу. За време његовог одсуства наставу украјинског језика водио је Еуген Кулеба, до повратка Петра из армије 1971. године.  Учитељ Петар Курман по полагању  Државног испита, ванредно уписује Педагошку Академију у Сомбору, коју завршава 1980. године и стиче звање наставника разредне наставе. На положају учитеља украјинског језика остаје до 1979. године, када прелази на радно место учитеља разредне наставе. Са супругом Стефанијом има двоје деце сина Алека и ћерку Љиду, који су засновали своје породице и Петру и Стефанији подарили троје унучади: Сергеја, Дарјану и Николину.

Одмах по доласку у Кулу Петар се ангажовао на организовању културног живота украјинаца. Већ 1968. године почела је са радом Украјинска секција при Културном Центру (Позоришту), чији је оснивач био учитељ Петар Курман. У оквиру те секције радиле су драмска, рецитаторска и певачка група. У секцији су се, поред украјинске омладине и одраслих прикључили и грађани других народности који су имали склоности за ову врсту културних активности. Те исте 1968. године учитељ Петар се опробава као режисер прво скечева и једночинки уз велику помоћ, подршку и савете познатог кулског режисера Петра Ујевића. Учитељ Петар глумио је и режирао једночинку „Любов“ аутора Евгена Кравченка, па затим драме „Під червоною калиною“ и „Коли сходило сонце“. У раду драмске секције посебно су се истицали Петар Гелебан као глумац и сценограф, Вера Лешчешен, Марија Репчак, Оља Боднар, Васиљ Семјанов-Црни (Чорни), Јарослав Бабиј и  други. Драмска секција је учествовала на такмичењима са запаженим успехом, а то такође важи и за рецитаторе, док су певачи узимали учешће на фестивалима „Червене пупче“ и „Червена ружа“. Осим премијера изведених у Кули, са драмском секцијом су организована гостовања по местима где живе украјинци: у Вуковару, Прњавору, Бања Луци и Врбасу. Први Украјински бал у Кули одржан 1971. године у чувеном ресторану «Зелена башта» организује учитељ Петар Курман, а у организацији су му помогли Дмитар Мацевко и Васиљ Семјанов-Црни (Чорни). Свакако треба додати Петров удео у оснивању Друштва за украјински језик, књижевност и културу, коме је касније додато име „Просвита“ 1989. године.

Украјинска секција, припојена Културном центру, била је идеја која је послужила као основа за формирање Културно-уметничког друштва. До те реализације долази 1981. године, а Друштво добија име „Иван Сењук“. Учитељ Петар је један од оснивача тог КУД–а, члан је председништва, подпредседник Друштва и активиста до 1991. године, када се због школских и других обавеза, искључио из учешћа у културном раду. Свој радни век је, као учитељ у ОШ „Иса Бајић“, завршио 2009. године одласком у заслужену пензију, након што је извео девет генерација ученика. Сада је ангажован у УСР „Амур“ у раду са децом пецарошима, а у слободном времену и сам се бави пецањем.

ПРОНЕК ФИЛИП