17. маја 2003. године у Кули оформљен је Национални савет украјинске националне мањине. То је био почетак државне самоуправе Украјинаца у Републици Србији. Први пут од када борави на овим просторима украјинска национална заједница добија државно признати орган који заступа њене интересе. Национални савет – орган је на највишем државном нивоу, који решава питања везана за образовање, културно стваралаштво, информисање и друге животне сегменте украјинске заједнице у Републици Србији.
Свечана академија и празнични културни програм поводом обележавања Дана националне заједнице одржан је 19. маја у Новом Саду.

Свечано обележавање Дана украјинске националне заједнице у Републици Србији

            19. маја 2013. године одржана је свечана академија поводом обележавања Дана украјинске националне заједнице у Републици Србији. Академија је одржана у Новом Саду. Организатор и покровитељ манифестације био је Национални савет украјинске националне мањине у Републици Србији.

            Програм свечане академије отворио је председник Националног савета украјинске националне мањине Јозо Сапун, који је поздравивши присутне госте, свим припадницима украјинске националне заједнице честитао празник, пожелео много успеха у даљем раду и истакао важност овог празника за Украјинце. Председник Националног савета Јозо Сапун поздравио је госте Виктора Недопаса Амбасадора Украјине у Републици Србији, владику кир Јурија Џуџара, Душана Јаковљева пoтпредседника Скупштине АП Војводине, помоћника покрајинског секретара за културу и јавно информисање Драгана Срећкова и друге.
Присутнима су се обратили Његова екселенција Виктор Недопас, амбасадор Украјине у Републици Србији, Душан Јаковљев пoтпредседник Скупштине АП Војводине и помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање Драган Срећков.
Васиљ Дацешен, председник Одбора за информисање Националног савета украјинске националне мањине прочитао је реферат о културној и јавној делатности украјинске заједнице у Републици Србији. Укратко је саопштиo информације о Украјинцима у Републици Србији, о томе како је основан Национални савет, о почетку обележавања Дана украјинске националне заједнице, као и о успесима украјинске заједнице.
Део свечане академије намењен је додели признања припадницима украјинске националне заједнице за посебан допринос установа, удружења и појединаца на очувању украјинског националног идентитета и промовисање украјинске националне заједнице у Републици Србији у области културе, образовања, информисања и другим областима  друштвеног  живота.
Плакете су уручене: кик-боксер  Љубо Јалови из Врбаса, светски вицешампион, вишеструки првак Србије у дисциплини К1 награђен је „Плакетом за постигнуте резултате у области спорта“; Наталија Шарко Голубовић из Новог Сада за постигнути успех у образовању награђена је „Плакетом за унапређење наставе из предмета Украјински језик са елементима националне културе“; Изворна мешовита певачка група ДНУК „Коломејка“ из Сремске Митровице за остварења у области културе и допринос у неговању и популаризацији украјинске културе и традиције и очувању националног идентитета Украјинаца у Републици Србији, награђена је „Плакетом за дугогодишње стваралаштво у области културе“; Јарослав Кулеба из Куле за остварења у области културе и допринос у неговању и популаризацији украјинске културе и традиције и очувању националног идентитета Украјинаца у Републици Србији, награђен је „Плакетом за резултате постигнуте у предходној години у области културе“; Никола Љаховић из Сремске Митровице за остварења у области културе те допринос у неговању и популаризацији украјинске културе и традиције и очувању националног идентитета Украјинаца у Републици Србији награђен је „Плакетом за дугогодишње стваралаштво у области културе“; Миро Калењук из Раковца за остварења у области културе и допринос у неговању и популаризацији украјинске културе и традиције и очувању националног идентитета Украјинаца у Републици Србији награђен је „Плакетом за дугогодишње стваралаштво у области културе“.
Након свечане академије уследио је свечани концерт у извођењу Украјинског културног центра из Новог Сада.

            У сарадњи са Координацијом националних савета националних мањина, Канцеларија за људска и мањинска права организовала је, у петак, 25. априла, радни састанак под називом "У сусрет доношењу нових медијских закона".   Састанак је организован са циљем да се укаже на проблеме у области информисања и понуде решења проблема, пре него што нацрти медијских закона уђу у скупштинску процедуру.  
Национални савет украјинске националне мањине на састанку представљали су председник националног савета Јозо Сапун и председник Одбора за обавештавање Васиљ Дацешен.
Представници националних савета, Министарства културе и информисања и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, били су сагласни у оцени да нам нови медијски закони нису потребни због Европске уније, него због остваривања виталних интереса националних мањина, пре свега истинитог, правовременог и објективног информисања.             Учесници скупа су изразили забринутост у погледу приватизације медија, јер она, по речима Еве Вукашиновић, заменице Покрајинског омбудсмана задужене за заштиту права националних мањина, води нестанку медија на мањинским језицима.
На скупу је наведено да мањински медији, осим информативне, имају и ширу, културну функцију.
Захтев да се мањински медији, нарочито они са вишедеценијском традицијом излажења, изузму из процеса приватизације, поновљен је и на овом састанку, као и упозорење да приватизација не гарантује ни независност медија, ни њихову објективност.
Учесници у расправи су изразили бојазан да нацрт закона не гарантује опстанак вишејезичних електронских медија, да води редукцији како достигнутог нивоа права мањина, тако и надлежности националних савета у области информисања.
Од законодавца је затражено да се у будућем закону о јавном информисању нађе посебно поглавље о информисању мањина, да се у закон унесе одредба којом се од јединице локалне самоуправе, покрајине и републике захтева да прецизно дефинишу проценат средстава које ће издвајати за финансирање мањинских медија.

да својим  присуством увеличате 10. Фестивал украјинске културе «Калина» 2013, који ће се одржати у Кули.

8. јун -  Културни центар Кула
Јосипа Крамера бр. 3

17:00 часова -  свечано отварање Фестивала и Етно изложбе (Ликовна галерија).
19:00 часова - презентација украјинске кухиње (Клуб културног центра)
19:00 часова - такмичење певача-аматера. (Сала културног центра)

9. јун -  ОШ Исе Бајић Кула
ул. Лењинова бр. 28

17:30 часова - Свечани концерт украјинских фолклорних ансамбала из Србије, Хрватске, Републике Српске.
20 :00 часова – концерт гостију из Украјине.

(У случају лоших временских услова манифестације овог дана ће се одржати у спортској хали ОШ Петефи Бригада, XVI Дивизије 34)

Десети Фестивал украјинске културе „Калина-2013“ одржаће се 8. и 9. јуна 2013. године у Кули.
Фестивал украјинске културе „Калина“ – најзначајнија је културно-уметничка манифестација украјинске заједнице Србије. На Фестивалу „Калина“ наша друштва и ове године, као и претходних имају могућност да представе културно-уметничко богатство и стваралачке успехе постигнуте током године.
Сваке године, већ десети пут заредом Фестивал „Калина“ окупља љубитеље украјинског народног стваралаштва не само са наших простора, већ и из суседних република бивше Југославије и Украјине. Сваке године Фестивал „Калина“ потврђује, да Украјинци на овим просторима брижљиво чувају своју културу и традицију.
Председник савета фестивала Јарослав Кулеба потврдио је још раније утврђене датуме одржавања фестивала и говорио је о планираним манифестацијама.

Први дан Фестивала „Калина“ – 18. јун 2013. годинe

            Првог дана Фестивала „Калина“ са почетком у 17.00 часова одржаће се свечано отварање Фестивала украјинске културе „Калина-2013“.
Након свечаног отварања фестивала у Галерији Културног центра биће отворена етнографска изложба.
Са почетком у 18.00 часова одржаће се презентација украјинске кухиње, где ће сви учесници имати прилику да пробају специалитете украјински кухиње.
Са почетком у 19.00 часова отпочеће Конкурсни програм, у коме ће се извођaчи у категоријама женски и мушки глас и дует, такмичити за најлепши глас Фестивала „Калина-2013“.
Конкурсни програм биће извођен у пратњи оркестра фестивала, под руководством Јарослава Кулебе.
По оценама професионалног жирија биће одабрани најбољи извођачи, који заузимају I, II и III место у категорији – солисти и категорији – дуети. Певачи, који заузму I место добиће награде, док ће извођачи, који заузму II и III место бити награђени почасним плакетама.

Други дан Фестивала „Калина“ – 9. јун 2013. годинe

            Другог дана фестивала на спортском терену ОШ ,,Иса Бајић“ са почетком у 17.30 часова одржаће се Свечани концерт Фестивала „Калина“. На Свечаном концерту учествоваће културно-уметничка друштва, која негују украјинску културу у Србији. На концерту ће учествовати и гости Дом Културе из Сивца.
Своје учешће на фестивалу потврдили су КУД „Червона калена“ из Лишње, Република Српска  и КПД „Украјина“ из Славонског Брода, Хрватска.
У наставку програма, са почетком у 20.00 час очекује се концерт гостију из Украјине.
Организатор Фестивала „Калина-2013“ је Национални савет украјинске националне мањине у Србији, док је технички организатор Културно-уметничко друштво ,,Иван Сењук“ , Кула.
Медијски спонзори су Радио-Телевизија Војводине и Новинско-издавачка установа „Ридне слово“.

Сваке године 24. маја у свим словенским земљама свечано се обележава Дан словенске писмености и културе.
Такође, 24. маја црква слави спомен на свете „словенске апостоле“ - браћу Ћирила и Методија. Браћа Ћирило и Методије били су хришћански мисионари, словенско писмо су саставили у грчком манастиру, а на једном од својих мисионарских путева посетили су град Херсонес на полуострву Крим (Украјина).

Како би се очувало знање, словенска писменост створена је у IX веку, око 862. године. Нова азбука добила је назив „ћирилица“ у част светог Ћирила, коме је у мисионарском раду образовања словенских народа помагао старији брат Методије. Ћирило је створио словенску азбуку на основу грчког алфабета, суштински га изменивши, прилагодивши га словенском гласовном систему. Створене су две азбуке – глагољица и ћирилица. Истовремено са стварањем словенске азбуке Ћирило је отпочео и превођење Јеванђеља, Псалтира, богослужбених књига са грчког језика на словенски књижевни језик.
Словенски језик, после грчког и латинског, постао је трећи језик у средњевековној Европи, на коме се ширила Реч Божија. Двадесетогодишња просветитељска делатност Ћирила и Методија имала је опште-словенско значење.



Од 1953. године 24. мај почео се славити као Дан словенске писмености и културе најпре у Бугарској, а потом и у другим земљама: Русији, Украјини, Белорусији. Њему се посвећују научни форуми, организују разноврсне културне манифестације. Низом културних манифестација Дан словенске писмености и културе обележава се у Србији.