У Новом Саду одржана је свечаност поводом двадесетогодишњице спровођења референдума о независности Украјине
1. децембра у Српском народном позоришту у Новом Саду одржана је свечаност поводом двадесетогодишњице од дана спровођења референдума о независности Украјине, на основу кога је народ Украјине подржао Акт о проглашењу независности Украјине. Приликом обележавања значајног датума глумици, првакињи Опере Српског народног позоришта Свитлани Декар уручена је Почасна плакета за заначајну улогу у српској култури и презентацији украјинске културе у Србији.
Свечани програм отворио је уредник украјинског програма Радио Новог Сада Васиљ Дацешен, који је изложио историјске чињенице о народном успону током последњих двадесет година у Украјини, истичући важност спровођења референдума о независности Украјине.
„Данас се може рећи, да је то био апсолутно исправан корак, да је то било генијално решење, јер је само захваљујући референдуму ревизија тих резолуција немогућа. Међутим, било какво решење изгласано од стране Врховног Већа, на политичком нивоу могло се сматрати сумљивим, посебно током прве године независности. Након референдума, ова тема била је једном заувек затворена“, - нагласио је у свом излагању Васиљ Дацешен.
Управник и директор Драме Српског народног позоришта Александар Милосављевић, поздравивши све присутне, истакао је, да му је изузетна част угостити уважене госте на тако значајан дан у историји Украјине – на 20-то годишњицу Украјинског референдума о независности, а још значајније је то, што je на тај дан солисткиња позоришта Свитлана Декар примила награду.
Изванредни и опуномоћени амбасадор Украјине у Републици Србији Виктор Недопас назначивши важност Референдума, истакао је, да је опште-национална подршка огромне већине украјинских грађана легитимна и да је право украјинског народа да живи у властитој, независној, демократској држави и да је овај догађај био изузетан успех украјинских национално-демократских сила, којe су деловалe на једној страни ослањајући се на снажну подршку народa.
Поводом значајног датума Амбасадор Украјине Виктор Недопас уручио је Почасну плакету Министарства спољних послова Украјине првакињи Опере Српског народног позоришта Свитлани Декар за заначајан допринос српској култури и за стваралаштво у којем достојанствено презентује украјинску културу у Србији.
Приликом обележавања двадесетогодишњице Украјинског референдума о независности све присутне поздравио је председник Националног савета украјинске националне мањине у Србији Јозо Сапун. У уметничком делу свечаног програма наступили су вокално-инструментални квартет „Струне срца“ Културно-уметничког друштва „Иван Сењук“ из Куле, хор Украјинског културног центра „Кобзар“ из Новог Сада, хор „Хармонија“ грко-католичке парохије Св. Петра и Павла из Новог Сада, солисткиња Српског народног позоришта Свитлана Декар, Мими Декар и композитор Владимир Јанковић.
Превод са украјинског језика: Наташа Пјекни
Пре 20 година, 1. децембра 1991. године спроведен је Украјински референдум о независности, који је имао утицај на проглашење независности Украјине.
Украјински референдум о независности из 1991. године – општенародни је референдум на територији УССР, који је имао утицај на проглашење независности Украјине и одиграо се 1. децембра 1991. године. На референдуму је постављено само једно питање: „Подржавате ли Ви Акт проглашења независности Украјине?“. Текст Акта проглашења независности Украјине, усвојен је на Врховном Већу 24. августа 1991. године, директним гласањем. У референдуму су учествовале 31.891.742 особе – 84,18% становништва Украјине. Од њих 28.804.072 особе – 90,32% гласале су „За“. Резултати референдума једнозначно су сведочили о тежњи народа да буде равноправан господар у властитој земљи.
Украјински референдум о независности десио се у одређено време – 1. децембра 1991. године, на демократски начин, без значајних нарушавања законодавства и при опште-националном успону и консолидацији грађана свих националности око идеје о стварању украјинске државе.
Након тога 2. децембра 1991. године независност Украјине била је призната од стране Пољске и Канаде, а касније и свих светских народа. Тако, сведочењем украјинских правозаступника, само у периоду од 1. децембра 1991. године до 31. јануара 1992. године Украјину као суверену независну државу признало је преко 100 земаља света [2, с. 66].
1. децембра 2011. године навршава се 20-то годишњица одржавања Украјинског референдума о независности, на којем је украјински народ убедљивом већином гласова подржао Акт проглашења независности Украјине и, по суштини, легитимно утврдио Украјину као суверену и независну, демократску, социјално правну државу.
Бројни позиви политичара, државника, публициста и научника, на обележавање годишњице дана одржавања првог општедржавног референдума, који су одјекивали годинама самосталном Украјином, до данас нису имали суштински успех.
Ако Дан Конституције, који са обележава 28. јуна сваке године, можемо назвати празником националног права, увођења демократије и врховног права, 24. август – празником Независне Украјине, онда за 1. децембар имамо пуно право рећи да је празник јединства Украјинског народа и легитимности националне државности.
Пре двадесет година Украјинци су потврдили да смо ми јединствена и недељива нација и да ми сами хоћемо да градимо своју независну демократску земљу.
Проглашење независне Украјине 24. августа 1991. године народ је примио са одушевљењем. 24. августа 1991. године Врховни Савет Украјине је донео историјски документ од изузетног значаја за судбину украјинског народа – Акт о проглашењу независности Украјине.
24. августа 1991. године наша држава је службено задржала назив – Украјина, што одговара историјској традицији. Тада је почео процес утврђивања атрибута државности, без којих не могу да постоје суверене државе. 4. септембра 1991. године над куполом зграде Врховног Савета заорила се национална плаво-жута украјинска застава.
Међутим, проглашен Акт није био правоснажан, па је према томе Украјина остала непризната држава света. Ситуацију је било потребно мењати у такав правни систем, који не би изазвао сумњу Уједињених Нација у легитимност проглашења независне Украјине и допринео одређивању међународног субјективитета наше државе. Са тим циљем било је решено спровести Украјински референдум о независности, пошто је баш та форма непосредне демократије била најраспрострањенија у свету, како би се потврдио легитимитет проглашене независности државе.
Врховни Савет УССР приликом усвајања Закона Украјинске ССР „За украјински и обласни референдум“ одлучио је да 1. децембра 1991. године одржи републички референдум. На Украјинском референдуму о независности сваки грађанин је требао читко да одговори „Да, потврђујем“, или „Не, непотврђујем“ на питање: „Да ли Ви потврђујете Акт о проглашењу независности Украјине?“
Укупно на референдум је изашло 84,18% украјинских грађана, а од њих је позитивно гласало 90,92% грађана.
До 1. децембра 1991. године независну Украјину формално није признала ни једна држава. Већ од 2. децембра 1991. године независност Украјине признали су Пољска и Канада, а касније и све чланице Уједињених Нација. Само у децембру 1991. године она је била призната од преко 40 држава у свету, а до 31. јануара 1992. године Украјину као суверену независну државу признало је више од 100 држава света.
Украјински референдум о независности прекинуо је мартовски референдум о очувању СССР, чији су резултати створили праву основу да проглашење независности буде реално.
Очигледно је, да је припрема и спровођење Украјинског референдума о независности 1. децембра 1991. године био важан корак у утврђивању украјинске државе.
Референдум 1991. године и избори председника потврдили су жеље доминантне већине становништва Украјине да живе у независној демократској држави, да самостално решавају унутрашње политичке и економске проблеме.
Вечита жеља украјинског народа за независношћу пронашла је политичку легализацију.
Млада држава почела је градити односе са другим државама на основу узајамног поштовања суверенитета, независности и територијалне целине, немешајући се у њихове унутрашње послове и развијајући блиске политичке, економске и културне везе.
Превод са украјинског језика: Наташа Пјекни
8. decembra 2011. godine stupa na snagu Sporazum između Kabineta Ministara Ukrajine i Vlade Republike Srbije o ukidanju viza za njihove državljane, koji je sačinjen u Kijevu 31.05.2011. godine.
Odredbama Sporazuma se predviđa mogućnost bezviznog putovanja građana Ukrajine i Srbije, ulaska, izlaska, tranzitnog prolaza i boravka na teritoriji države druge Strane na osnovu putnih isprava, važećih za putovanje u inostranstvo, pod uslovom da period njihovog neprekidnog boravka nije duži od trideset (30) dana tokom dva meseca od dana prvog ulaska.
Državljani države jedne Strane ukoliko imaju nameru da borave na teritoriji države druge Strane duže od maksimalne dužine boravka predviđene ovim sporazumom, da rade ili da se školuju na teritoriji države druge Strane, u obavezi su da pribave odgovarajuću vizu prema zakonodavstvu te Strane.
У суботу 17. децембра 2011. године у 18 часова у холу ОШ „Петефи бригада“ у Кули обележен је Дан школе. Свечаност је отпочета поздравним говором директорице школе Ержебет Блашко, која је поздравивши госте, запослене, као и све присутне истакла важност свакодневног усавршавања и унапређења рада са децом, увођења нових технологија и коришћења савремених и ефектних метода подучавања.
На свечаном концерту поводом Дана школе, који је уследио након речи директорице, наступила су деца – ученици, различитих узраста, који похађају ОШ „Петефи ригада“. Међу њима били су и ученици, који у овој школи изучавају предмет Украјински језик са елементима националне културе, које је за ову прилику припремала наставница Надија Воротњак, и то: Сергеј Гелебан, ученик I разреда, отпевао је песму “Весняні котики“, док је дует Ивана Глигорић, ученица IV разреда, и Марија Ковачев, ученица VI разреда, извео Божићну песму (кољаду) „Ясна зоря над вертепом“.
На овако изузетан и ефектан начин представљен је украјински језик, песма и традиција, надамо се да ће оваквих прилика бити све више, као и наших најмлађих представника.
Позорница Културног центра у Кули у суботу 17. децембра 2011. године у 19 часова била је резервисана за „људе доброг срца“, који су својим наступом дали свој хуманитарни допринос. Хуманитарни концерт, који се у то време одржавао посвећен је Новаков Жељку,
ученику Средње школе економске струке из Куле, док су сви приходи од продаје улазница намењени његовом лечењу. Иницијатори и организатори овог милосрдног чина били су Жељкови школски другари, који су уз велику подршку Средње школе економске струке из Куле и Културног центра-Кула, успели да приреде свечани концерт.
Пред пуном салом Позоришта у Кули наступила су Културно-уметничка друштва из Куле и Врбаса. Поред КУД „Дурмитор“ и КУД „Србија“ из Куле, велику улогу у хуманитарном концерту имала су и два украјинска културно-уметничка друштва, и то: КУД „Иван Сењук“ из Куле и КУД „Карпати“ из Врбаса, који су својим кореографијама уз пратњу оркестра Друштва одушевили и очарали све гледаоце, који су их наградили громогласним аплаузима.
Овим изузетним чином показали смо, по ко зна који пут, да је украјински народ у Србији вољан да помогне свима, када год је то могуће, или бар да својом игром и песмом улепша посебне тренутке.
Жељку желимо брзо оздрављење и још бржи опоравак!
У Инђији је одржан хуманитарни концерт посвећен двадесетогодишњој Данијели Ковачевић из Инђије, која се већ више од две године налази у тешком здравственом стању и којој је за продужење лечења сваког месеца потребно издвојити више од 100.000 динара.
У програму хуманитарног концерта наступиле су све фолклорне групе из Општине Инђија, као и из Старе Пазове и Врдника.
Салу су напунили позитивном неисцрпном красотом украјинске народне песме учесници вокалне групе КУД „Калина“, којима ово није први наступ на хуманитарном концерту. Сетимо се њиховог заједничког наступа са другим друштвима из Инђије под слоганом „Краљеву с љубављу“, који се тога тренутка ширио целом Србијом у циљу прикупљања прилога за жртве земљотреса у Краљеву, као и наступа на хуманитарном концерту за децу са посебним потребама. И на овим концертима у Инђији поред осталих мелодија увек се чују и наше украјинске песме.
Ово потврђује, да су они који умеју да се саосећају са другима и помажу им у тешким моментима ти, који доносе у сиву свакодневницу зрачак радости и наде, дају материјалну подршку онима, којима је она највише потребна. Такве особе, које у најтежем тренутку помажу другима јесу грађани Инђије, који су напунили гледалиште у Хали спортова у Инђији, као и аматери културно-уметничких друштава, који су даровали присутнима празник песме и игре на хуманитарном концерту, који се одржао под слоганом „Игром и песмом за Данијелу“.
Превод са украјинског језика: Наташа Пјекни
4. децембра 2011. године Амбасада Украјине у Србији учествовала је у традиционалном Божићном базару.
На украјинском штанду ове године били су понуђени сувенири из Украјине, а то су на пример, ручно рађене украсне кутије од дрвета, украсна јаја осликана у чувеном украјинском стилу сликања који се назива «петрикивка», као и свећњак у истом стилу.
Гости сајма могли су купити и изванредне украсе за јелку урађене према уникатној технологији украјинске компаније «Галицке скло».
Као јединствени симбол украјинских традиција био је представљен и такозвани «обериг» - украс за кућу, који се састоји од елемената симболичних за Украјину као што су: планто - симбол јединства земље и породице, црвена боја - симбол богатства, бели лук и пшеница - чувари куће од злих духова, док се плетење односи на ширење породице и њен просперитет. Украјински народ верује да такав «чувар» у кући доноси срећу.
Осим тога, била су понуђена и традиционална украјинска алкохолна пића, почев од шампањаца, па све до украјинског пива, који су се могли купити заједно са чашама-сувенирима осликаним украјинским симболима. А за оне најмлађе у понуди су биле викосоквалитетне украјинске бомбоне. Тако да је сваки посетилац сајма могао пронаћи на украјинском штанду нешто занимљиво за себе.
