Конститутивна седница Националног савета украјинске националне мањине одржана је 17. новембра 2014. године у Новом Саду.
Сходно Закону о националним саветима, Украјинци имају право да у свој Савет изаберу 15 особа, што је и реализовано са 6 изборних листа, које су на изборима 26. октобра 2014. године сакупиле потребан број гласова.

У складу са Правилником Министарства на седници је верификовано свих 15 мандата чланова Националног савета украјинске националне мањине.  Након верификације изабрано је Радно преседништво, којим је председавао најстарији члан Савета Петар Љаховић и два најмлађа члана Наташа Петровић и Јарослав Кулеба.
Одмах затим је утврђен дневни ред седнице, који је предвиђао изборe за поједине функције у Савету.
За председника Националног савета истакнуте су две кандидатуре: Јозо Сапун из Куле и Стефан Семјанив из Сремске Митровице. Јавним гласањем за председника у наредном мандату изабран је Јозо Сапун. За секретара Националног савета изабран је Далибор Пјекни из Куле.
Тиме је радни део конститутивне седнице био и завршен.

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак, изјавио је да ће конститутивне седнице за формирање свих Националних савета националних мањина бити одржане између 15. и 24. новембра 2014. године.  
''У складу са законом, након проглашења изборних резултата, министарка Кори Удовички је имала задатак да сазове конститутивне седнице новоизабраних Националних савета националних мањина'', објаснио је Бошњак и додао да је уз позив упућено и обавештење о одржавању, привремени пословник, као и место и време где ће седница бити одржана. Према његовим речима, савети, односно носиоци листа имали су могућност да се изјасне о месту одржавања конститутивне седнице у односу на своје потребе.
Избори за националне савете 20 националних мањина у Србији одржани су на најбољи могући начин, уз излазност 37,6 одсто бирача рекао је заменик председника РИК Иван Шебек на седници скупштинског Одбора за људска и мањинска права.
На седници је оцењено да би, до наредних избора 2018. године, изменама закона требало предупредити недостатке и неправилности које су се појавиле у вези са бирачким списковима и саставом бирачких одбора.
Шебек је оценио да су избори за чланове националних савета, који су први пут по Закону о националним саветима мањина спроведени у координацији и под контролом РИК, прошли у најбољем реду, а да је на цео изборни процес у којем је учествовало 82 изборне листе уложено 40 приговора.

          ДНУК „Коломејка “ из Сремске Митровице обележило је значајaн јубилеј – 35. година успешног рада. 18. октобра у Градском позоришту  „Добрица Милутиновић“ у Сремској Митровици одржан је свечани концерт уприличен означавању овог јубилеја.
Просторије Градског позоришта у Сремској Митровици 18. октобра посетили су бројни гости: представници Скупштине Општине Сремска Митровица, представници Амбасаде Украјине у Србији,  Националног савета украјинске националне мањине,  културни радници, представници културно-просветних удружења, културно уметничких друштава, свештенство,  поштоваоци народног стваралаштва и други.
Разнобојне народне ношње аматера, музика, цвеће и насмејана лица присутних говорили су нам да је то празнично вече.

35 година – то није мали период, а у том 35. годишњем периоду стварали су се: ансамбли, секције, оркестар и певачке групе, који су својим радом на пробама увежбавали своје умеће, а уједно припремали репертоар и народне ношње за наступе. Садашњим аматерима – члановима  ДНУК „Коломејка“ припала је велика част – да означавањем овог значајног јубилеја покажу да Друштво ради на очувању националне културе и националног идентитета Украјинаца из ове средине, што потврђују и постигнути резултати, назначио је на отварању свечаног програма поводом јубилеја председник Друштва Никола Љаховић.
Председник Градске управе за културу, спорт и омладину Илија Недић честитао је јубилеј члановима ДНУК „Коломејка“  и пожелео им успеха у даљем раду.
Први секретар Амбасаде Украјине у Србији Јуриј Белајев честитао је члановима „Коломејке“ на стваралачком надахнућу и успеху који су обележили и заокружили дугорочни плодни рад, назначивши да ДНУК „Коломејка“ вредно презентује украјинску културу, традицију, језик.
Пуно успеха у даљем раду пожелео је ДНУК „Коломејка“ и председник Извшног органа Националног савета украјинске националне мањине Михајло Летвенчук.
У културно уметничком програму посвећеном јубилеју приказане су најлепше нумере из репертоара ДНУК „Коломејка“. У свечаном програму наступили су солисти, дечија певачка група, мешовита певачка група, група певача изворних песама и фолклорни ансамбли уз пратњу оркестра друштва.

51. Фестивал музичких друштава Војводине одржао се 25. и 26. октобра ове године у великој дворани Културног центра у Руми. Током две фестивалске вечери наступило је 18 фолклорних ансамбала, који су претходно прошли жестоку селекцију кроз општинске и зонске смотре. «Млади широм Војводине вредно вежбају, неретко у хладним, тесним и крајње неусловним просторијама, али одговорно и доследно чувају народну традицију» навели су организатори и најавили најуспештнији фестивал до сада.
На овогодишњем Фестивалу фолклорних ансамбала прве фестивалске вечери у суботу, 25 октобра учествовали су: АНИП «Бранко Радичевић» Рума, КУД «Иван Сењук» Кула, ДК Сивац, КУД «Бачко Добро Поље», «Соко» Инђија, «Неолит» Старчево, ГКУД «Раванград» Сомбор, ОКУД «Свети Сава» Нова Пазова и КУД «Лаза Нанчић» Вршац. Друге фестивалске вечери, 26 октобра наступили су: Ансамбл «Вила» СКУД «Железничар» Нови Сад, МКЦ «Кодаљ Золтан» Бачка Топола, Удружење «Велико коло» - АНИП «Војводина» Ветерник, КУД «Степино коло» Степановићево, КЦ Врбас, КУД «Свети Сава» Шид, СКЦ «Вук Стефановић Караџић» Бачка Топола, ЦТКУ «Коста Абрашевић» Бачка Паланка и КУД «Станко Пауновић» Панчево.

Наше КУД «Иван Сењук» из Куле се представило прве фестивалске вечери, у суботу, 25 октобра са блок програмом – презентујућу украјинску културу. Омладински фолклорни ансамбл одиграо је две кореографије-игре: «Дуба танець» и «Український святковий танець» - стручни руководилац/кореограф Јозо Сапун, изворна мешовита певачка група отпевала је песму «Терен мати коло хати» - стручни руководилац Надија Воротњак, инструментални трио у саставу: Јарослав Кулеба – сопилка, Борис Пјекни – козабас и Бојан Мишић – кобза, одсвирао је мелодију украјинске народне игре «Козачок». Вокално-инструментални квартет «Струни серця» извео је песму «Чи ти чув миленький». Све музичке нумере пратио је оркестар Друштва под руководством Јарослава Кулебе. Према оцени жирија КУД «Иван Сењук» из Куле заслужило је Бронзано одличје – трећу награду!                                
51. Фестивал музичких друштава Војводине одржао се под  покровитељством Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање и општине Рума, а организатори су Завод за културу Војводине и Културни центар Рума.

Представници Амбасаде Украјине учествовали у свечаним манифестацијама поводом обележавања 70. годишњице ослобођења од нацистичке окупације у Другом светском рату.
20. октобра делегација Амбасаде, на челу са отправником послова Украјине у Србији Миколом Джигуном, учествовала је у свечаним манифестацијама поводом обележавања 70. годишњице ослобођења Београда од нацистичке окупације током Другог светског рата.
Током свечаног догађаја Микола Джигун, заједно са представницима амбасаде, положио је венце на Споменик ослободиоцима Београда, споменик војницима Црвене армије и споменик војним ветеранима на Авали.

2. октобра ове године представници Амбасаде учествовали су у церемонији полагања венаца на прослави Дана ослобођења Вршаца од нацистичких окупатора за време Другог светског рата.
Дана 20. октобра, представници Амбасаде су учествовали у обележавању 70. годишњице ослобођења Врбаса од немачко-фашистичких окупатора.

28. октобар - Дан ослобођења Украјине од немачко–фашистичке окупације, који је био утврђен у складу са Уредбом председника Украјине
број: 836 од дана 20.10.2009. године са циљем обележавања ослобођења Украјине од фашистичких окупатора, поштујући хероизам и пожртвовање украјинског народа у Другом светском рату.
Током Другог светског рата 1941–1945. године на територији Украјине одвиле су се кључне битке за ослобођење Европе од фашизма. Ослобођење Украјине је почело током битке за Стаљинград (новембар 1942–фебруар 1943), то је био почетак радикалне промене у рату у корист СССР-а. Прва насеља Украјине у источном Донбасу су била ослобођена у децембру 1942. године. Коначно ослобођење украјинских земаља почело је за време битке код Курска (5. август–23. јул 1943).
3. августа 1943. године у смеру Белгорода и Харкова почела је офанзива под називом "Командант Руменаца". Од 11. августа 1943. године пет армија
Степског Фронта (53. генерал-мајора И.М. Манахарова, 57. генерал-потпуковника М.Д. Гагена, генерал-потпуковника, 69. В.Д. Кручонкина, 7. генерал-потпуковника М.С. Шумилова, 5. гвардијска армија генерал-потпуковника П.О. Ротмистрова) кренули су у одлучујући напад на Харков из области градова Чугујева и Волчанска. Форсирајући Северски Донец, наша армија 13. августа 1943. године је дошла на спољашње одбрамбене линије немачких трупа. 17. августа су се водиле битке на периферији града. 22. августа И.С. Коњев наредио је ноћни напад на непријатељске положаје. До средине дана 23. августа Харков је очишћен од освајача. У септембру и октобру 1943 одвијала се херојска битка за реку Дњепар, дуж које су Немци покушали да створе непробојну линију стратегијске одбране ("Источни вал"). Кулминација битке за Дњепар била је ослобођење Кијева од освајача. Стаљин је игнорисао реалне снаге армије и наредио је да се по сваку цену ослободи Кијев пре годишњице Октобарске револуције 1917. године. 6. новембра 1943. године, по цену огромног губитка, совјетске трупе су ослободиле град. За ослобођење главног града Украјине више од 1.000 војника и официра су добили звање хероја Совјетског Савеза. 1944. године совјетски командири помоћу четири украјинска фронта, који су набрајали преко 2,3 милиона људи, остварили су низ бриљантних офанзива и коначно су ослободили територију Украјине. На супротној страни је била група хитлеровске армије "Југ" (командант - генерал-фелдмаршал Е. Манштајн, од марта - Генерал В. Модел), која је бројала 1,8 милиона особа. Дакле, борба за ослобођење Украјине је трајала 22 месеца. Након протеривања непријатеља из украјинске земље борбе су се пребациле на територију централне и југоисточне Европе.
Трупе I Украјинског фронта су ослобађале од нацистичких окупатора пољске земље, а у априлу–мају 1945. заједно са Белоруским фронтом су провели Прашку операцију, током које је нацистичка Немачка доживела потпуни пораз, и трупе су ушле у Берлин. II, III, IV Украјински фронтови су учествовали у ослобађању од нацистичке окупације Румуније, Мађарске, Бугарске, Југославије, Аустрије и Чехословачке. Војска II Украјинског фронта учествовала је поразу Квантунске војске Јапана на Далеком истоку.
Према бројкама историчара, током војних операција у Украјини погинуло је око три милиона совјетских војника, а више од два милиона Украјинаца је одведено на присилни рад у Немачку за време окупације. У Републици потпуно или делимично је било уништено више од 700 градова и 28 хиљада села, око 10 милиона људи је остало без крова над главом, уништено је више од 16 хиљада индустријских предузећа. Војници–Украјинци су осетно допринели победи над нацистичком Немачком и њеним савезницима.
2,5 милиона војника је било награђено совјетским војним наградама. Украјинци су били маршали С. Тимошенко, Р. Малиновски, А. Јероменко, П. Рибалко, С. Руденко, генерали В. Герасименко, П. Жмаченко, К. Москаленко, И. Кириченко и други. Маршали и генерали украјинског порекла били су на челу више од половине од 15 фронтова који су се борили против нацистичких окупатора.
У борбама за ослобођење Украјине су се издвојили Харковчани, који су за храброст и хероизам добили награде и медаље. Међу њима титулу Хероја Совјетског Савеза су добили С.О. Борзенко, И.Н. Мартиненко, Б.Т. Тасуј, А.Ф. Чинков, С.Т. Крамар, М.Ф. Паско, С.М. Осташенко, В.К. Љалин, Г.Ј. Штонда, И.И. Бакулин, М.В. Гомоленко, Н.З. Шербаченко. Два пута Хероји Совјетског Савеза су постали А.К. Недбајло, З.К. Сљусаренко.
Личне ствари, документа и фотографије хероја Совјетског Савеза, који су рођени у Харковском региону могу се видети на изложбама Харковског Историјског музеја и у Народном Спомен комплексу "Висина Маршала И.С. Коњева." У знак храбрости и хероизма украјинског народа, који је бранио своју земљу од освајача, почасни назив "Град херој" су добили градови Кијев, Одеса, Керч и Севастопољ.