Србија од 1. јануара 2015. председава Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у оквиру сукцесивног председавања са Швајцарском, која је 2014. била на челу сталног савета те организације.
Један од приоритета Србије током председавања Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) биће мирно решавање украјинске кризе, што ће несумњиво бити и највећи изазов њеног председавања. Србија у томе рачуна на своје добре односе са Москвом и Бриселом и, свесна да ће у решавању те кризе много тога зависити од политичке воље главних актера, намерава да се усредсреди на улогу непристрасног посредника.

У председавању ОЕБС Београд види прилику и да стекне углед на спољнополитичком плану. Србија ће се током председавања, које је формално почело 15. јануара, усредсредити и на мирно решавање у свету замрзнутих конфликата, подстицање сарадње на западном Балкану и борбу против тероризма.
Шеф српске дипломатије Србије Ивица Дачић изјавио је 15. јануара у Бечу да ће компромис, дијалог и мирно решавање спорова бити главне премисе којима ће се Србија руководити у решавању изазова са којима се суочава као председавајућа ОЕБС-а.
На првом овогодишњем састанку сталног савета ОЕБС – којим је и формално почело председавање Србије, Дачић је је рекао да ће приоритети Србије бити Украјинска криза, али и замрзнути конфликти у свету и подстицање сарадње на западном Балкану.
Дачић је 15. јануара рекао да председавање Србије ОЕБС долази у веома тешком тренутку, јер «ситуација у Украјини и око Украјине и даље представља озбиљну претњу стабилности региона, као и европској и глобалној безбедности» и позвао обе Стране на обуставу непријатељства.



«Србија је спремна да делује као поштен посредник у овом процесу и да на непристрасан и транспарентан начин користи предности коју ОЕБС нуди као организација», рекао је шеф српске дипломатије.
У обраћању амбасадорима земаља чланица Дачић је подсетио је да се током председавања Србије навршава 40 година од усвајања завршног акта из Хелсинкија, који представља основу за деловање те организације, и позвао на враћање коренима КЕБС/ОЕБС – под мотом «Поново јачање вере и поверења у циљу стварања једне позитивне агенде за будућност».
Огранизација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)  је основана 1975. године у време хладног рата, као форум за дијалог Истока и Запада под именом Конференција за европску безбедност и сарадњу (КЕБС).
Има 57 држава чланица из Европе, Северне Америке и централне Азије, а делује у три области - војно-политичкој, економско-еколошкој и области људских права и има 14 мисија у свету.
Током председавања Србије, у Београду ће 3. и 4. децембра 2015. године бити одржан Министарски савет ОЕБС.

22. јануара Украјина обележава велики историјски празник - Дан Соборности, Дан уједињења Украјинске Народне Републике и Западно-Украјинске Народне Републике, које се одржало 1919. године. Дан Соборности Украјине се званично обележава од 1999. године.
22. јануара 1918. године у просторијама Дома учитеља у Кијеву потписан је Четврти универзал (протокол), чиме је Украјинска Народна Република проглашена сувереном и независном земљом. Истог дана 1919. године на Софијском тргу у Кијеву проглашен је Акт Соборности Украјине.
Вековима подељен украјински народ коначно се ослободио од невоље - леви део Украјине одвојио се од Руске, а десни део од Аустроугарске империје, и ујединио своју територију у целовиту украјинску државу.
Акт уједињења две Украјине је био симболичан знак жеље за јединством. Историчар Наталија Полонска-Василенко је написала: «Украјина је била растрзана између две моћне силе - Антанте на југу и бољшевика на северу - и није имала силе за борбу. Војници су бежали, ширио се хаос. У таквим околностима догађај који је имао велики значај у историји украјинског народа - празник Соборности Украјине - прошао је готово невидљиво».
Украјинска Народна Република постала је независна годину дана пре овог догађаја. Западноукрајинска Народна Република је била створена у новембру 1918. године и одмах након тога је почео процес уједињења. Западноукрајински национални савет је послао своју делегацију у Кијев ради преговора са гетманом Павлом Скоропадским. Након промене власти преговори су се наставили са Директоријумом. 1. децемба 1918. године у граду Фастов потписан је «уговор претходник » о «уједињењу две украјинске земље у једину државну јединицу».
21. јануара 1919. године у Хусту, општи народни Савет је усвојио одлуку о придруживању Закарпатја Украјинској Народној Републици. Следећег дана у Кијеву делегација од 30 особа из Западне области УНР је учествовала у манифестацијама поводом празника Соборности.



Тог дана се на тргу окупило на хиљаде људи, војника, верника, чланова Директоријума. У једанаест часова отпочет је празник говором Л. Цегелског, који је прочитао одлуку Директоријума о уједињењу, као и говором члана Директоријума Ф. Швецја, који је прочитао Четврти универзал (протокол).
22. јануара 1973. године у граду Чорткив у Тернопиљској области неколико младића на челу са Володимиром Мармусом је свуда поставило жуто-плаве заставе (због чега су били кажњени у совјетском концентрационом логору).
22. јануара 1990. године стотине хиљада Украјинаца држало се за руке и на тај начин је створен живи ланац скроз од Кијева до Лавова као знак сећања на Акт уједињења Украјине.
Главни морал Дана Соборности је разумевање тога да је за Украјину само јединство права моћ.

Божић – рођење Исуса Христа – велики је хришћански празник. Прослављамо једну од највећих догађаја у историји хришћанства ведрим и пуним радости поздравом: «Христос се роди – Ваистину се роди!».
У свечаним богослужењима у нашим грко-католичким црквама учествовао је велики број парохијана, као и уважених гостију. Владика кир Јуриј Џуџар, апостолски егзарх за грко-католике у Србији и Црној Гори, служио је велику поноћну Божићну Службу Божју у грко-католичкој цркви Св. апостола Петра и Павла у Новом Саду. При служењу литургије помагали су му о. др Роман Миз, парох новосадски о. Јулиан Рац и римокатолички свештеници цркве Имена Маријиног, о. Роберт Ерхард и о. Доминик Рабловски.
Божићне литургије служене су у свим нашим срединама. Велики број верника присуствовао је великој Божићној служби у цркви Успења Пресвете Богородице у Инђији. Парохијанима је о. Петар Дутка прочитао поздравно писмо владике кир Јурија Џуџара. Божићну службу увеличале су чудесне божићне песме-кољаде, које су певали верници.
У грко-католичкој цркви Св. Јосафата у Кули првог дана Божића, након Службе Божје, одржан је традиционални Божићни концерт у коме су учествовала деца, која изучавају украјински језик у Кули, као и деца, чланови КУД „Иван Сењук“ и мешовита певачка група друштва.

Божић је прослављен и у другим местима у којима живе припадници украјинске националне заједнице – Врбасу, Сремској Митровици, Београду.
Нераздвојна карактеристика везана за прославу Божића у Украјини јесу божићне песме-кољаде, којима се прославља новорођени Исус. Божићни певачи-кољаднеке иду од куће до куће, певају божићне песме-кољаде, саопштавајући радосну вест – рођење Божјег Детета. У свим храмовима служе се празничне Божићне Литургије.
Божићни празници – породични су празници, јер се тада сви окупљају око витлејемских јасли и божићном песмом-кољадом прослављају Христа – Бога. За свечаним столом окупља се цела породица, поздрављајући се речима: «Христос се роди! - Ваистину се роди!».

Како би верницима још више увеличали Божић – један од наших највећих празника – сваке године, па тако и ове, на Божић, 07. јануара после Службе Божије у цркви Св. Јосафата у Кули, одржан је традиционални Божићни концерт.
У цркви су се чули звонки гласови деце која су рецитовала, певала, свирала кољаде, шчедривке, винчуванке... Сви су се трудили да се представе у што бољем светлу, напорно су се спремали, па су хтели то и да покажу. Публика је њихов труд наградила богатим аплаузима.
У програму су наступила деца која похађају наставу украјинског језика са елементима националне културе у основним школама, као и чланови дечијих секција КУД „Иван Сењук“, а спремала их је Надија Воротњак, наставница украјинског језика и стручни руководилац друштва.

Ништа не може боље да улепша Божић, као што то могу дечији осмеси и радост.
Након дечијег блока, наступили су одрасли чланови КУД "Иван Сењук". Квартет "Струне срца" извео је две божићне песме-кољаде. Звук бандуре, кобзе, хармонике и прелепи гласови извођача измамили су осмехе свих присутних. Затим је хор, уз пратњу оркестра друштва отпевао три кољаде-божићне песме. Радост и добро расположење извођачи су пренели на публику, док је оркестар својим маестралним извођењем употпунио слику тог дивног Божићног јутра.
И ове године парохијани су уживали у дивним украјинским божићним песмама-кољадама, које су чланови КУД "Иван Сењук" припремили за овај посебан тренутак.

19. јануара по јулијанском календару обележава се празник – Богојављење, који се у народу још назива и Водокршће или Јордан. Овим празником завршава се циклус Божићних празника. Богојављење један је од 12 главних црквених празника.
Водокршће Господње (Богојављење) – хришћански је празник, који се обележава у знак сећања на дан, када је тридесетогодишњи Исус Христос сишао на обалу реке Јордан, где га је крстио Јован Претеча.
Богојављење се прослављало од самог оснивања хришћанске Цркве. Традиције овог црквеног празника воде непосредно од јеванђеоских текстова и говоре о једном од најважнијих догађаја у животу Исуса Христа.
Уочи празника верници поштују једнодневни пост, а у свим црквама се одвијају обреди освећивања воде. Хришћани верују да света богојављенска вода доноси духовно и телесно здравље. 
Увече се моле, пију освештану воду и вечерају. Вечера се обавезно састоји од 12 различитих посних јела. Главно јело, као и на Бадње вече, јесте „кутја“-кољиво. „Кутја“-кољиво је припремљено од куване пшенице која симболизује наду, уз додатак меда и семенки мака (симбол среће и мира).
На дан пре Водокршћа крстови од сламе се стављају  у прозоре, близу прозорских рамова и врата. Они имају улогу да штите од злих сила. Понекад се крстови исцртавају и кредом.
Свечани део празника Богојављења Господњег отпочиње Богослужењима у црквама. Након Богослужења свештеник освештава воду, потапајући крст у њој три пута, исписујући по води запаљеном свећом знак крста и дувајући по површини воде у циљу стварања крсне ознаке, затим кропи освештаном водом све присутне, честитајући им празник. Освештану воду људи носе кућама.

Овом освештаном водом започиње се трпеза, тако што најстарији члан домаћинства освештаном водом кропи остале чланове, кућу и друга здања. Освештана вода на Водокршће има важну улогу, јер се верује у њену лековиту и чудотворну моћ.
Од давнина у народу постоји веровање да освештана вода на Водокршће штити од многобројних болести. Она се даје тешко оболелим особама, њом освештавају храмове, домове и домаће животиње. Верује се, да је вода, освештана у вече пре Богојављења, још светија, него она освештана на Водокршће, јер се она не квари, колико год да се чува, а уколико би се замрзла, на површини би се појавио облик крста.
Верници се, на Богојављење, поздрављају речима „Христос се јави“, а отпоздрављају са „Ваистину се јави“.
Након празника свештеник посећује породице носећи са собом Јорданску воду. Од давних времена одржао се диван обичај у нашем народу, а то је да једни другима, као и домаћинима пожелимо срећу, здравље, много година и много тога доброг за дом и породицу. На овај дан, некада су коледари обилазили домове, како би пожелели домаћинима све добро: „Добро вече, добрим људима добро здравље“.