У нeдeљу, 21. jунa, у Висoкoj шкoли струкoвних студиja зa вaспитaчe и пoслoвнe инфoрмaтичaрe – Сирмиjум у Срeмскoj Митрoвици oдржaн je 12. пo рeду Фeстивaл укрajинскe културe «Кaлинa» – највећа музичко-фолклорна манифестација украјинске заједнице у Србији.
Фестивал «Калина» ове године трајао је један дан током којег су се одржале манифестације, као што су свечано отварање Фестивала «Калина», отварање eтно изложбе, презентација украјинске кухиње, концерт украјинске народне песме и свечани концерт фестивала.
Фeстивaл је звaничнo отпочео oтвaрaњeм eтнo излoжбe.
Председник Националног савета украјинске националне мањине Јозо Сапун поздравио је присутне од стране Националног савета поводом празника украјинске културе и свечано је отворио Фестивал украјинске културе «Калина».
Водитељ овог програма био је Стефан Семјанив. Присутни су имали прилику да се упознају са експонатима изложбе – ручним радовима и народним творевинама, које су представили ДНУК «Коломејка» и УКУД «Калина».
После отварања етно изложбе, уследио је концерт украјинске народне песме. На концерту украјинске народне песме ове године изведено је 10 украјинских песама. Ове године наступ аматера није се оцењивао.
Пoсeтиoци Фeстивaлa могли су дa уживajу у укусимa укрajинскe трaдициoнaлнe кухињe, конзумирајући украјинско национално јело «пироге».
Након ове манифестације приређен је свечани концерт. У програму свечаног концерта наступила су украјинска културно-уметничка друштва из Србије, уметнички колективи из Хрватске, Босне и Херцеговине и Украјине.
Нa oвoм кoнцeрту учeствoвaли су: УКЦ «Кoбзaр» из Нoвoг Сaдa, КУД «Ивaн Сeњук» из Кулe, КПД «Кaрпaти» из Врбaсa, УКУД «Кaлинa» из Инђиje и ДНУК «Кoлoмejкa» из Сремске Митровице.
Гoсти Фeстивaлa кojи су oвe гoдинe нaступили су фoлклoрни aнсaмбл «Дивoцвит» и aнсaмбл нaрoднe музикe «Брeвис» из Укрajинe, умeтничкo друштвo «Мoлoдa нaдиja» из Румуниje , УУ «Кoзaк» из Бoснe и Хeрцeгoвинe, кao и УКПД «Ивaн Фрaнкo» из Хрватске.
Фeстивaл, кojи сe пo трeћи пут oдржaо у Срeмскoj Митрoвици, oргaнизуje Нaциoнaлни сaвeт укрajинскe нaциoнaлнe мaњинe у Србиjи уз тeхничку oргaнизaциjу Друштвa зa нeгoвaњe укрajинскe културe «Кoлoмejкa» из Срeмскe Митрoвицe.
Рeaлизaциjу Фeстивaлa пoмoгли су Министaрствo културe и инфoрмисaњa Рeпубликe Србиje, Влaдa AП Вojвoдинe – Пoкрajински сeкрeтaриjaт зa културу и jaвнo инфoрмисaњe, дoк су мeдиjски пoкрoвитeљи НИУ «Риднe слoвo» и РТВ Вojвoдинa.
«Камп без граница», који се одржаo у Кањижи, на Тиси, од 24. до 27. јуна, окупио је 80 ученика из осам средњих школа у Војводини. Учесници кампа су се дружили уз спортска такмичења и едукативно-забавне радионице. Била је то и прилика да деца, чији су матерњи језици различити, покажу једни другима, а и одраслима, да језичка и национална шароликост нису препрека за блискост, дружење, склад, љубав и пријатељство.
Ради се о пилот пројекту, који је уведен први пут, и део је кровног пројекта Покрајинске владе «Афирмација мултикултурализма и толеранције у Војводини». Уместо «Купа толеранције» - спортског такмичења школских екипа, у «Кампу без граница» средњошколци су имали прилику да се надмећу у различитим вештинама и играма, специјално осмишљеним за овај пројекат. Специфичност је и у томе што су ученичке екипе, које су раније жребом одређене, биле мешовите, по полној и етничкој структури.
«Мултикултурализам и толеранција су највеће вредности наше Покрајине. Зато не постоји ништа боље него да наша деца буду заједно, да се друже и да у оквиру једне игре без граница, у оквиру овог кампа, то даље чувају и јачају. То је важно за нашу Покрајину и њене грађане. То су вредности које морају све више да се манифестују у пракси и зато је битна новина да се овог пута нису такмичиле школске екипе, него су жребом направљене мешовите екипе ученика из више школа, који говоре различитим матерњим језиком и припадају различитим националним заједницама. То је онда то право грађење толеранције међу младима, јер се проширују видици и стварају нова пријатељства, а то сигурно има утицај и на одрасле, јер су деца пружила пример толеранције», рекао је Михаљ Њилаш на конференцији за новинаре.
«Камп без границa» одржан је под покровитељством Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, а реализовало га је удружење Центар за младе «Ана и Бастијан» из Кањиже.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, који је и председавајући ОЕБС-у, именовао је 22. јуна 2015. године аустријског дипломату Мартина Сајдика за свог новог специјалног представника у Украјини и у Трилатералној контакт групи, саопштио је ОЕБС.
Дачић је рекао да ће аустријски амбасадор Мартин Сајдик заменити швајцарског амбасадора Хајди Таљавини на месту његовог специјалног представника, и додао да ће Сајдик одмах почети са радом, имајући у виду значај предстојећих задатка и налажења дипломатског решења за кризу у и око Украјине.
Он ће, заједно са амбасадором Таљавини, присуствовати састанку четири радне групе које делују под покровитељством Трилатералне контакт групе у циљу пружања доприноса примени Пакета мера договореног у Минску 12. фебруара, који је заказан за 23. јун у белоруској престоници, указао је први потпредседник Владе.
Председавајући ОЕБС-у је истовремено пренео захвалност амбасадору Таљавини на изузетном обављању дужности, а амбасадору Сајдику пожелео добродошлицу у његов тим.
Бивши председавајући ОЕБС-у, шеф швајцарске дипломатије Дидије Буркхалтер, именовао је амбасадорку Таљавини за специјалног представника у Украјини 8. јуна 2014. године, а Дачић је обновио њен мандат у јануару, наводи се у саопштењу.
Током свог мандата, Таљавини је значајно допринела потписивању и спровођењу споразума из Минска у септембру 2014. и пакета мера из Минска у фебруару 2015, као и смиривању тензија и оружаних сукоба у конфликтним подручјима.
Она је, такође, помогла у формирању тематских радних група како би убрзала решавање безбедносних, политичких, хуманитарних и економских питања, додаје се у саопштењу које преносе медији.
Координација националних савета мањина затражила је 22. јуна хитно обустављање поступка приватизације мањинских медија, саопштило је Бошњачко национално веће (БНВ) са седиштем у Новом Пазару.
Орган који окупља представнике свих мањинских савета у Србији обустављање приватизације тражи «како би се до краја године пронашла адекватна решења за ваљано информисање на језицима мањина, посебно Албанаца, Бошњака и Бугара», наводи се у саопштењу БНВ-а.
Додаје се и да је Координација на посебној седници усвојила закључак на основу кога ће мањине доставити своје предлоге за заједничке представнике за Национални просветни савет, Регулаторну агенцију за електронске медије (РЕМ) и Национални савет за културу.
Микола Винхрановски (07.09.1936 – 26.05.2004) украјински писац, редитељ,
глумац и песник
Микола Степанович Винхрановски – рођен је 7. септембра 1936. године у селу Богопољ у Миколајевској области. По завршетку школе, 1955. године, уписао је Кијевски институт за драмске уметности. Исте године био је одабран за класу истакнутог украјинског редитеља О. Довженка на Московском институту за филмску уметност. Дипломирао је 1960. године. Од тада је радио као редитељ у Кијевској филмској кући «О. Довженко».
Од 1989. године био је председник украјинског ПЕН-клуба. Припада генерацији «песника шездесетих». Објавио је више од 30 књига песама и прозе. Прве песме је објавио у часопису «Дњипро» 1957. године, а прва збирка «Атомски прелуди» угледала је светлост дана 1962. године. Године 1967. изашла је збирка «Сто песама». «Збирка Песме»(1971) представљала је компилацију двеју претходних збирки и неколико нових песама.
Издао је збирке: «Кијев» (1982); «Уснама топлим и оком златним» (1984). Љубавна поезија Винхрановског је сабрана у збирци «Ову жену ја волим» (1990).
Као представник украјинске књижевности учествовао је у раду 54. конгреса Међународног ПЕН-клуба у Торонту 1989. године.
Винхрановски је познат и као аутор прозе. Посебну пажњу скреће на себе његов историјски роман «Наливајко» (1991). Добитник је књижевних награда «Тарас Шевченко», «Благовест», и награде фондације Антоновича (САД).
Превођен је на српски језик. Први пут превод је објављен у часопису «Савременик плус», 1993, 3/4, стр.52 (прев. М. Сибиновић).
Умро је 26. маја 2004. године од последица тешке болести.
