Друштво за украјински језик, књижевност и културу "ПРОСВИТА"
Украјински светски координациони савет
Светски конгрес Украјинаца
Европски конгрес Украјинаца
5 Kанал
Држава Украјина -Дијаспора
Nacionalna novinska agencija Srbije
СРБИЈА
Србија против стварања сателитске државе
Београд, 15. август 2007. године – Министар за Косово и Метохију у Влади Републике Србије Слободан Самарџић позвао је САД да на почетку нових преговора о будућем статусу покрајине одустану од стварања сопствене НАТО државе – независног Косова.
Самарџић је у изјави за агенцију Бета истакао да је сада, када треба да почну нови преговори о статусу Космета, кључно да НАТО и САД одустану од пројекта стварања сателитске државе – касарне на Космету.
Министар је нагласио да тај пројекат нема никакве везе са економским опоравком Космета и са српско-албанским помирењем, а најмање има везе са европском будућношћу овог дела Европе.
Према његовим речима, таква држава служила би само геополитичким и војно стратешким циљевима САД, као и домаћим мафијашким клановима на Косову и Метохији, док би мирнодопска и просперитетна будућност народа покрајине била трајно онемогућена.
Србија је из тих разлога одбацила предлог Мартија Ахтисарија, који је у анексу 11 заговарао инсталирање НАТО државе на Косову и Метохији, указао је Самарџић.
Он је подсетио на то да се протеклих осам година међународна заједница могла уверити у стварне циљеве НАТО бомбардовања Србије, а то је стварање сопствене НАТО државе у виду независног Косова.
Агенција Тањуг
Србија неће мењати своју позицију
Звечан, 15. август 2007. године – Државни секретар Министарства за Косово и Метохију Владе Републике Србије Душан Пророковић изјавио је данас да Србија нема разлога да мења своју позицију када је у питању решавање косметског проблема.
Пророковић је током боравка у манастиру Бањска рекао да Србија води конструктивну политику која је у складу са међународним правом, не прети никоме етничким чишћењем и насиљем, и има утицајне и угледне савезнике у свету.
Он је најавио да ускоро треба очекивати формирање државног тима за разговоре о будућности покрајине и објаснио да ће се о томе знати много више пре наставка преговора, када буде дефинисан оквир за њих.
Према његовим речима, постоји још много отворених питања јер се не зна којим интензитетом ће се преговарачи састајати, где ће разговарати и у којој форми ће бити вођени разговори.
Када будемо имали одговоре на сва та питања онда ћемо имати и нови састав српског преговарачког тима, али са тим не треба журити и претерано се оптерећивати, навео је Пророковић.
Говорећи о изјави команданта Кфора Роланда Катера да би могло доћи до ескалације насиља у покрајини, државни секретар је указао на то да је Кфор задужен да обезбеди мир и функционисање система.
Ако Кфор има сазнања да нешто може да се деси у срединама у којима Срби живе на Косову и Метохији, мора да интервенише, нагласио је Пророковић и додао да у крајњем случају Кфор мора те информације да подели са припадницима УНМИК полиције како би она предузела одређене истражне радње.
Истовремено, он је истакао да је много лакше реаговати сада ако Кфор већ има оперативна сазнања о евентуалном избијању насиља, него касније када дође до експлозије незадовољства.
Агенција Тањуг
Ратификација ЦЕФТА споразума
Београд, 15. август 2007. године – Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Владе Републике Србије Јасна Матић изјавила је данас да Скупштина Србије треба да ратификује Споразум о слободној трговини земаља југоисточне Европе (ЦЕФТА) средином септембра.
Матић је на конференцији за новинаре истакла да је Предлог закона о ратификацији ЦЕФТА споразума упућен парламенту по хитној процедури,а са председником
Скупштине Оливером Дулићем договорено је да то буде прва тема на првој јесењој седници
Влада Србије сматра да штетних последица због одлагања ратификације споразума није било, навела је Матић.
Она је изразила очекивање да ће Србија на министарској конференцији која ће се одржати крајем септембра у Скопљу бити у својству пуноправног члана ЦЕФТА.
Српску привреду не очекују никакве негативне последице због примене ЦЕФТА споразума, указала је државни секретар и објаснила да су уступци који су дати тим споразумом на нивоу концесија које су биле гарантоване 31 билатералним споразумом земаља региона о слободној трговини.
Истовремено, она је напоменула да је овај споразум значајан за Србију која у региону углавном остварује спољнотрговински суфицит, а помоћи ће јој и да ефикасније искористи преференцијале које је и до сада имала по билатералним споразумима са земљама региона, јер ће трговина бити једноставнија, а земље ће теже моћи да уводе заштитне мере за домаћа тржишта.
Матић је најавила и да ће споразум омогућити да српска трговина забележи раст, при чему ЦЕФТА представља увод за будуће чланство Србије у Светској трговинској организацији и Европској унији.
Према њеним речима, споразум је до сада ратификовало осам земаља, осим Србије и Босне и Херцеговине.
ЦЕФТА споразум ступио је 26. јула на снагу у Црној Гори, Албанији, Македонији и Молдавији, а најављено је да ће у Хрватској почети да важи током овог месеца.
Овај споразум, рађен према правилима СТО, потписали су у децембру прошле године у Букурешту Црна Гора, Хрватска, Албанија, Босна и Херцеговина, Србија, Бугарска, Молдавија, Румунија, Македонија и УНМИК (у име Косова и Метохије).
ЦЕФТА предвиђа укидање царинских ограничења за индустријске и пољопривредне производе у земљама региона најкасније до 2010. године.
Новине су либерализација јавних набавки и јаче привлачење инвестиција у земље потписнице, а повећава се и шанса за излазак на европска тржишта по преференцијалном, повлашћеном третману.
ЦЕФТА споразум, изворно је створен 1992. године, а иновирани текст за земље југоисточне Европе урађен је прошле године.
Државни секретар је нагласила да је из Националног инвестиционог плана, у прва три циклуса, за подстицање инвестиција и отварање 7.657 нових радних места издвојено 15,55 милиона евра.
Поднето је укупно 104 захтева за доделу бесповратних средстава, прецизирала је она и додала да је одлучено да ова средства добије 31 компанија, од којих је 17 иностраних и 14 домаћих у 25 општина у Србији.
Према њеним речима, највише је иностраних инвеститора, и то шест из Италије, по три из Немачке и Словеније, два из Велике Британије и по један из Аустрије, Мађарске и са Кипра.
Највећи број пројеката спроведен је у текстилној индустрији, где су укупна улагања износила 74,5 милиона евра и где је отворено 4.760 нових радних места, при чему је укупан износ подстицајних средстава 9,5 милиона евра, указала је Матић.
Такође, она је објаснила да је највећи обим инвестиција, у износу од 50,2 милиона евра, био у два пројекта дрвне индустрије, где је отворено 370 нових радних места, уз подстицај од 1,03 милиона евра.
Мере подстицаја износе од 2.000 до 10.000 евра, навела је Матић, уз напомену да за отварање радног места у производњи подстицај износи 5.000 евра, док за радно место у области истраживања и развоја, као и у индустрији услуга, и до 10.000 евра.
Матић је подсетила на то да је 20. јула објављен јавни позив за четврти пријавни циклус који ће трајати до 14. септембра, при чему се до краја године очекује још један циклус.
Државни секретар је том приликом проценила да ће Србија до краја године имати између две и две и по милијарде долара страних инвестиција и нагласила да су досадашњи резултати лошији у односу на прошлу годину, када је прилив иностраних улагања достигао 4,5 милијарди долара.
У првих пет месеци прилив страних инвестиција износио је приближно 1,2 милијарде долара, а реч је о трансакцијама које су уговорене углавном прошле године, рекла је Матић.
Она није могла да прецизира колико се од досадашњих улагања у овој години односи на гринфилд инвестиције јер статистика о томе не постоји, али је указала на то да се процењује да њихово учешће расте и да сада износи између 30 и 40 одсто.
Иако се приватизација спроводи убрзаним темпом, прилив по том основу, како је Матић навела, неће бити висок с обзиром на то да је реч углавном о малим предузећима која су у лошем стању и која ће самим тим остварити лоше купопродајне цене.
Матић је поновила да су очекивања да ће дијаспора допринети повећању инвестиција нереална јер се то није десило ни у једној земљи, тако да су мале шансе да се то деси у Србији.
Један од начина да се сарађује са дијаспором јесте да се оствари контакт с млађим генерацијама које имају позиције у управљачким структурама великих компанија и које на тај начин могу да лобирају за Србију, закључила је Матић.
Агенција Тањуг
РАСПИСАНА ПРОДАЈА РАДИО КУЛЕ
У складу са Законом о приватизацији регионалних и локалних медија, расписана је аукцијска продаја Информативно-пропагандног центра у Кули, у којем се на радио таласима емутују емисије и на украјинском језику. Са приватизацијом медија постоји могућност да програми на језицима националних мањина буду укинути, будући да они, у већини случаја, не могу бити комерцијални. Због тога се колектив запослених у ИП центру обратио за помоћ председнику општине, привременом органу Скупштине општине Кула и Националним саветима мађарске, русинске и украјинске националне мањине у Србији. Запослени ИП центра траже подршку у захтеву од Покрајинског секретаријата за привреду приватизацију да се аукцијска продаја ИП центра одложи те да се помогне у решавању овог питања са циљем опстанка ИП центра у Кули.
Национални савет украјинске националне мањине Србије, разматрајући ово питање, на седници 10. августа је усвојио текст подршке следеће садржине:
«Информисање на језицима националних мањина је од изузетног значаја за остваривање њихових људских, грађанских и мањинских права.
Будући да у већини случаја програми на језицима мањина не могу бити комерцијални, приватном власнику медија ти програми неће бити у интересу, са њиховом приватизацијом постоји опасност да се програми на језицима националних мањина угасе.
Национални савет украјинске националне мањине Србије подржава захтев Информативно-пропагандног центра у Кули, који на таласима радија емитује и програм на украјинском језику, за који је заказана аукцијска продаја за 20 септембар 2007. године, да се ова продаја одложи те да се изнађе решење о трансформацији ИП центра у општински јавни сервис за информисање.
Национални савет украјинске националне мањине исти став има кад је у питању приватизације локалних медија у Врбасу и Инђији, у којима се емитују програми на украјинском језику.
Национални савет украјинске националне мањине Србије, из принципијелних разлога, сматра да код приватизације локалних медија који информишу на језицима националних мањина у Војводини и Србији, треба обезбедити законску могућност за њихову трансформацију у општинске јавне сервисе за информисање, ако за то постоји расположење локалне средине, чиме би држава преузела обавезу и одговорност за остваривање права националних мањина у тој области» - каже се у тексту Националног савета украјинске националне мањине Србије у прилог подршке ИП центру у Кули.
