ОЧУВАЊЕ КОСМЕТА ПРИОРИТЕТАН ЗАДАТАK

Пет тема за директне преговоре Београда и Приштине

Лондон, 19. септембар 2007. године – Министар за Косово и Метохију у Влади Републике Србије Слободан Самарџић рекао је у Лондону да је државни преговарачки тим Србије за разговоре о будућем статусу Космета предложио посредничкој тројци Контакт групе пет тема за директне преговоре Београда и Приштине о будућем статусу покрајине, 28. септембра у Њујорку.
Самарџић је на конференцији за новинаре у Амбасади Србије у Лондону, након разговора посредничке тројке Контакт групе и државног преговарачког тима Србије, нагласио да је прва тема предложена за дневни ред састанка у Њујорку постизање међународног споразума за будући статус Космета, који би подржао суштинску аутономију за покрајину у оквиру Србије.
Према његовим речима, друга тема била би конкретна подела надлежности између Србије и Косова и Метохије, а затим следе економска питања, односи покрајине са међународним финансијским организацијама и регионалним иницијативама.
Последња тема коју Београд предлаже за директне преговоре је присуство међународне заједнице под окриљем УН, кроз цивилно и војно ангажовање, којим би се обезбедила примена статусног решења, навео је Самарџић.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић истакао је да је главна тема разговора делегације Србије са преговарачком тројком била организација директног сусрета две стране у Њујорку, 28. септембра.
Он је указао на то да је постигнута сагласност да делегације Београда и Приштине на састанку у Њујорку буду заступљене на највишем нивоу, па ће тако делегацију Србије предводити председник Борис Тадић и председник Владе Војислав Коштуница.
Разговарали смо о томе које би могле бити теме за први састанак и изнели своје предлоге која ће тројка узети у обзир, нагласио је Јеремић, уз напомену да је сусрет протекао у конструктивној и позитивној атмосфери отвореног дијалога.
С надом и умерним оптимизмом очекујемо почетак директних преговора у Њујорку и верујемо да тада почиње нова кључна фаза преговарачког процеса, навео је Јеремић и истакао да се само кроз искрене преговоре, стрпљиве и неограничене, може доћи до статуса Косова и Метохије који представља основ и предуслов за будућност Балкана у ЕУ, што је циљ свих влада у региону.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић изјавио је да је уговор о "добросуседским односима Косова и Србије, као две независне државе", који је делегација Приштине предала посредничкој тројци Контакт групе, неприхватљив за Србију.
Ми не видимо будући однос Србије и Косова као однос две независне државе и требало би се концентрисати на преговоре како би се нашло компромисно решење, нагласио је Јеремић после сусрета са саветником премијера Велике Британије за спољнополитичка и одбрамбена питања Сајмоном Макдоналдом.

Позиција Русије о Косову и Метохији

Београд/Москва, 19. септембар 2007. године – Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је  у Москви да је делегација Владе после састанка са званичницима Русије добила потврду да Русија захтева тражење решења за Косово и Метохију кроз компромис и у оквиру међународног права, односно унутар СБ УН.
Ђелић је навео да је потврђено да ће Русија инсистирати на томе да решење питања Косова не буде јединствен случај и указао на то да Србија при решавању статуса јужне покрајине трпи различите притиске, због чега је подршка Русије драгоцена.
Он је разговарао са копредседником Руско-српског комитета за унапређење економске, научно-техничке и културне сарадње и министром за цивилну одбрану и ванредне ситуације у оставци Сергејом Шојгуом и опуномоћеним представником руског председника за Централни федерални округ Георгијем Полтавченком.
Представник председника Русије задужен за односе са Србијом Георгиј Полтавченко навео је да је најподробнији коментар Русије о Косову и Метохији тај који је јуче дао министар спољних послова у оставци Сергеј Лавров, а он гласи да се позиција Русије о Косову није изменила.
Русија сматра да то питање треба решавати у оквиру међународног права, уз уважавање интереса обе стране и максимално обезбеђење нормалног преговарачког процеса, како би се нашле заједничке тачке решења и са тим предлозима изашло пред међународну заједницу.
Он је додао да ће, ако се сви учесници у процесу тражења решења за будући статус Косова и Метохије буду придржавали заједничких приступа међународне заједнице, бити мање проблема.
Наша се позиција гради се на томе да постоји јединствени приступ, а решење треба да буде универзално, без стварања неких преседана који могу да изазову озбиљне последице, истакао је Полтавченко.
Копредседник Руско-српског комитета за унапређење економске, научно-техничке и културне сарадње и министар за цивилну одбрану и ванредне ситуације у оставци Сергеј Шојгу рекао је током сусрета са делегацијом Србије да овај комитет ради активно.
Он је истакао да је у 2006. години остварена добра робна размена од 2,5 милијарди долара, која би могла у овој години да премаши и три милијарде, и указао на то да посебно радује чињеница што пораст размене није остварен само захваљујући енергентима, већ је повећан и удео производње и инвестиција и од стране Русије и од стране Србије.
 Након сусрета Ђелић је рекао да руски партнери не траже никакве привилегије, већ желе да имају исте услове за привређивање и учешће у приватизацији у Србији.
Изузетно ценећи позицију Руске Федерације око Косова и Метохије, ми ћемо те услове обезбедити, истакао је потпредседник Владе Србије и указао на то да у извесном смислу Русија за нас треба да буде прва међу једнакима у годинама које долазе.

Србија цени принципијелан став Кине

Београд, 21. септембар 2007. године – Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница рекао је на састанку са замеником министра спољних послова НР Кине Ћијао Цонгхуајем да Србија изузетно цени принципијелан став Кине да се морају поштовати међународно право и Повеља УН која гарантује суверенитет и територијални интегритет међународно признатих држава.
Коштуница је истакао да један број држава најављује да ће мимо СБ УН, а после формалног истека рока за преговоре, признати једнострано проглашену независност покрајине Косово и Метохија.  Коштуница је упозорио на то да би евентуално признање једностране независности Космета од стране неких земаља представљало најгрубље кршење међународног права и Повеље УН.
Он је нагласио да ће Србија поништити сваки нелегитиман акт о једностраној независности и да ће, сагласно Повељи УН, Косово и Метохија увек бити саставни и неотуђиви део територије Србије.
Заменик министра спољних послова Кине је нагласио да се Кина, као стална чланица СБ УН, придржава Повеље УН.Он је истакао да се Кина залаже за преговоре Београда и Приштине без временских ограничења и да решење не сме да буде наметнуто јер би то могло да има озбиљне последице. Само решење које ће прихватити обе стране јесте пут за решавање питања Косова и Метохије и за постизање мира и стабилности у региону, нагласио је заменик министра спољних послова Кине
На састанку је заједнички истакнуто да је постигнут висок степен сагласности Србије и Кине у вези са питањем решавања статуса Космета и обострано оцењено да Србија и Кина имају традиционално добре и пријатељске односе и да у важним тренуцима две земље подржавају једна другу.
Такође, током сусрета наглашено је да постоје могућности за унапређење трговинско-економске сарадње и у том циљу ће у новембру бити одржан састанак Међувладиног мешовитог комитета.

Резултати ванредних парламентарних избора у Украјини, који ће се одржати 30 септембра, могу суштински утицати на евроинтеграционе процесе у тој земљи

Саветник председника Украјине Олег Ребачук је убеђен да демократски и транспарентни парламентарни избори 2007.г. могу бити следећим кораком Украјине на путу интеграције у Европску Унију. То  је он изјавио по завршетку међународне конференције «Развој Северо-Источне Европе» која је одржана 14-16 септембра
у шведском граду Визбију.
По његовим речима, европска заједница пружа снажну подршку украјинским тежњама и будно прати украјинску изборну кампању. Како саопштава прес служба председника државе, «У том контексту треба схватити значај резултата избора с обзиром на продубљивање европских интеграција Украјине» - нагласио је Олег Ребачук.  Он је нагласио да су избори за Парламент Украјине 2006 године били «доказом спремности Украјине да се делује по европским правилима», а данашњи изборни процес и његово провоћење сведочиће о «континуитету и ефективности политчких реформи у Украјини и о примени европских стандарда демократије и владавине права». Олег Ребачук је такође потврдио да је «данашња европска интеграција је уједињавајући фактор како политичких снага тако и украјинског друштва у целини».

XI  САМИТ УКРАЈИНА – ЕВРОПСКА УНИЈА

У главном граду Кијеву 14. септембра одржан је редовни XI Самит Украјина – Европска Унија, на којем су учествовали челници Европске Комисије, Савета Европе и Португалске Републике

Делегацију Португалије (земље која тренутно председава ЕУ) је предводио председник Европског Савета, премијер Републике Жозе Сократеш. На челу Европске комисије на Самиту је био председник Жозе Мануел Баразо. Делегацију Европске Уније је предводио Генерални секретар Савета ЕУ, високи представник ЕУ за питања заједничке вањске и политике безбедности Хавијер Солана. На Самиту су учествовали и Комесар за вањске односе и европску политику суседства Бенита Фераро-Валднер и државни секретар, министар вањских послова Португалије Луис Амаду.

Пленарно заседање Самита Украјина – ЕУ је одржано у сали за државна питања Секретаријата председника Украјине.
Поздрављајући учеснике Самита, председник Украјине Виктор Јушченко изразио је убеђење да од времена када је одржан први Самит Украјина – ЕУ 5. септембра 1997. године, Украјина и Европска Унија  су заједно прошли велики, сложен али свакако успешан пут.

«Ми смо постали ближи, разумљивији једни према другима. Ја и народ Украјине ценимо тај пут, ми ценимо све напоре који су нас уједињавали и узајамо смо остваривали заједничку перспективу», - нагласио је Јушченко.
Председник Украјине је нагласио да је сарадња Украјине са Европском Унијом – «снажан мотор демократских, друштвених и економских промена у нашој земљи».  Он је изразио убеђење да су ти односи такође тековина за саму ЕУ. «Ми се поносимо заједничким достигнућима, а све текуће  проблеме ћемо разматрати као део нашег заједничког развоја», - нагласио је председник.
«Данас стојимо на прагу промена. Хоћу да се крећемо напред, на путу који припада не само као партнерима већ као једнаким и одговорним представницима јединог европског простора», - нагласио је Јушченко.
По његовом убеђењу, ХI Самит Украјина – ЕУ  је добра прилика за «конкретан, одлучан и поверљив разговор» о најактуалнијим питањима узајамних односа – јер обе стране интересују конкретне и практичне ствари. «Верујем да ћемо наћи одговоре на свако питање – почињући од визног режима за украјинске грађане, - на који желим да ставим посебан акценат, до нуклеарне безбедности», рекао је он.
Председник је такође додао да се садашњи Самит одржава у важном за Украјину тренутку – уочи ванредних парламентарних избора. Он је са убеђењем потврдио: – избори 30 септембра ће бити «демократски, праведни, у складу са домаћим и међународним стандардима. То је кључ за нормализацију политичке ситуације у Украјини. Ми тежимо  ка консолидацији свих одговорних демократских снага око главних националних приоритета», - нагласио је председник.
«Наш европски и демократски избор је безуслован и неповредив», - рекао је Виктор Јушченко.

На дневном реду Самита су била питања унутрашње ситуације у ЕУ и у Украјини, међусобни односи Украјине и Европске Уније, унутрашњи развој ЕУ, превладавање уставне кризе, продужетак рада на Уговору о реформама, перспектива проширења Европске Уније и низ других међународних питања.
У контексту унутрашње ситуације у Украјини покренуто је питање обезбеђивања политичке стабилности, провођење слободних и демократских ванредних парламентарних избора.
У равни односа Украјине и Европске Уније разговарано је о прогресу у преговорима о базном договору, почетку консултација о зони слободне трговине, сарадњи у области заједничке европске политике безбедности и одбране, трговинско-економске и секторске сарадње, посебно у области енергетике.
О међународним питањима на дневном реду су се нашла питања Русије и Белорусије, регулисање придњестровског конфликта, регионалне сарадње у оквирима ГУАМ, ОЧЕС, Заједничког демократског избора.
Саслушани су извештаји о прогресу преговора који се односе на базни уговор између Украјине и ЕУ, а такође извештај о стању реализације Меморандума о узајамној енергетској сарадњи.
Украјина је задовољна темпом развоја односа са Европском Унијом. Како је нагласио председник Јушченко на прес-конференцији по завршетку XI Самита, ради се о успешном Плану деловања између Украјине и Европске Уније као и о прогресу у преговорима о базном уговору. Овом последњем документу, по његовим речима, учесници Самита су поклонили посебну пажњу.
По речима председника у прихваћеној Заједничкој изјави, обе стране наглашавају «изузетан велики прогрес» у овим питањима. «Почињући од саме структуре документа и завршавајући са кључним принципима, ми имамо усаглашене заједничке позиције», - рекао је Јушченко.
Украјинска страна је задовољна карактером утврђивања књучних приоритета у оквирима новог уговора, додао је Јушченко. «Свакако, постоје питања на којима обе стране још треба да раде. Ми на њих не гледамо скептично, они нас инспиришу да у наредним рундама преговора решимо сва нова питања», - нагласио је он.
«Ми смо изузетно задовољни темпом развоја наших односа са Европском Унијом», - рекао је Јушченко, обративши пажњу на остваривање преко 70 тачака Плана деловања Украјина – ЕУ о најактуелнијим питањима.
По његовим речима, питања сарадње које су садржане у овом документу су такође били у центру пажње учесника Самита. Реч је о политици безбедности (у томе и нуклеарне безбедности), екологији, економска сарадња и сл. Говорећи о економским питањима, обе стране нису заобишле постојеће проблеме, посебно кад је реч о антидампиншким мерама (у металском, текстилном, хемијском сектору). «Напредак је постигнут и у тим питањима», - констатовао је председник.

Још једна важна тачка преговора, по речима председника, било је питање визног режима. Украјина и ЕУ бележе «велики прогрес» у тој области  за последње 1,5-2 године. Председник је изразио уверење да ће украјински и европски парламенти ускоро ратификовати уговоре о визним олакшицама и о реадмисији. «То је изузетно динамичан посао који се завршио велоким успехом», - нагласио је он.
Са друге стране, констатовао је председник, данас за обе стране постоје осетљиве нијансе око визног режима. «Ми разумемо колико нам треба бити коректним у својим деловањима да избегнемо тешкоће и недостатке у том послу, пре свега у конзуларној пракси Европске Уније у односу према грађанима Украјине. Ја сматрам да смо то отклонили. Обе стране су нашле заједничко разумевање за усавршавање тог процеса који су осетљиви за грађане Украјине», - нагласио је председник.
Председник је изразио «апсолутно убеђење» да ће се ванредни избори 30 септембра одржати «искључиво на бази украјинских и међународних демократских традиција и у складу са одредбама националног законодавства. То је основа за регулисање оне парламентарне политичке нестабилности у којој се Украјина налазила у последнјим месецима», - додао је председник, наглашавајући да јеч о доброј основи која је са реформама започето 2004. године,  за превладавање уставне нестабилности. «Убеђен сам да кроз политички дијалог са нашим партнерима у Европарламенту ми ћемо савладати ова искушења», - нагласио је Јушченко.
«У оквирима XI Самита ми смо демонстрирали отвореност и пријатељску атмосферу целог преговарачког процеса», - нагласио је председник истичући доношење таквих докумената као: Заједничка изјава, Заједнички извештај о прогресу преговора који се односе на израду базног уговора између Украјине и Европске Уније и Заједничког извештаја о реализацији Меморандума о узајамном разумевању и енергетској сарадњи.
Председник Украјине је убеђен да Европска Унија пружа снажну подршку демократским процесима у Украјини. Томе сведочи чињеница одржавање XI Самита Украјина – ЕУ уочи ванредних парламентарних избора. «Одржавање Самита Украјина – ЕУ у термину који је раније договорен у главном граду Украјине је сведочење тога да Европа процењује украјинске политичке процесе као демократске, који ће обезбедити излаз из кризне политичке ситуације. Ја сам захвалан европским пријатељима, европским партнерима за такву демонстрацију и солидарност. То је уважавање државе – уважавање нације», - рекао је председник.
Говорећи о ванредним изборима за украјински парламент 30 септембра, председник државе их је назвао «кораком који ће обезбедити политичко очишћење, довести до стабилизације у парламенту и политичке ситуације у целини». Основну поруку коју Украјина  упућује свету: «код нас владају демократске институције, демократски инструменти», -  нагласио је он.  «Важно је избећи кризу али је још важније да се из ње изађе на демократски начин».
У свом коментару председник је такође приметио, да без обзира на парламентарну кризу, национална економија је била у порасту. «Мени је задовољство да нагласим да у доста озбиљној парламентарној кризи, национална економија је живела својим животом, она је показивала високе показатеље у брутопродукту, у резервама Централне банке и у обиму извоза. Убеђен сам да политички систем све мање треба да се меша у тај стабилан живот», - рекао је он.
Говорећи о формирању парламентарне већине после избора, Виктор Јушченко је изразио убеђеност да ће се ти процеси одвијати у најкраћим терминима. «Неће бити техничких проблема да се формира већина и  влада. Ја сам убеђен да ће се то оперативно остварити на бази политичких резултата избора», - изјавио је председник.

Прес-служба председника Украјине Виктора Јушченка