Београд/Брисел, 7. новембар 2007. године – Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић и комесар Европске уније за проширење Оли Рен парафирали су данас у Бриселу Споразум о стабилизацији и придруживању Србије Европској унији.
Делегацију Србије на свечаности парафирања овог споразума предводио је председник Републике Србије Борис Тадић, а у делегацији су и директор Канцеларије за придруживање ЕУ Тања Мишчевић, помоћник министра спољних послова Милица Делевић-Ђилас и саветник за правна питања европских интеграција потпредседника Владе Владимир Тодорић.
Рен је том приликом истакао да је одлука ЕУ да парафира Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом резултат побољшане сарадње с Хашким трибуналом, о чему је известила главни тужилац овог трибунала Карла дел Понте.
Он је нагласио да пуна сарадња Београда с Хагом остаје услов за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, који је парафиран две године после покретања прве рунде преговора о том документу.
Ђелић је после церемоније парафирања поменутог документа у седишту Европске комисије у Бриселу изјавио да ће Београд учинити све што може како би тај споразум био што пре потписан и додао да за људе који раде на европској интеграцији Србије нема одмора све док то не буде било урађено.
Он је, у име Владе Србије, предао Рену Акциони план Београда у којем је истакнут циљ да до краја 2008. године Србија постане кандидат за чланство у ЕУ и да се њени грађани нађу на белој шенгенској листи.
Потпредседник Владе је оценио да је уручивањем Акционог плана комесару за проширење ЕУ отпочела нова ера у односима наше земље и Уније.
Кад се одраде политичке ствари, можемо да остваримо рекордну брзину у европским интеграцијама, што смо доказали и овим споразумом јер смо за три и по месеца успели да успешно окончамо преговоре о нечему за шта је другим земљама било потребно две године, нагласио је Ђелић и додао да се Србији сада отварају огромне перспективе.
Он је оценио да је Споразум о стабилизацији и придруживању најбоље могуће осигурање и за домаће и за стране инвеститоре и додао да ће буџет ЕУ за Србију у 2008. години износити 190,9 милиона евра.
Међутим, све док не добијемо статус кандидата за чланство у ЕУ, најзначајније ставке европског буџета - а оне се тичу регионалног развоја и пољопривреде, неће бити отворене за наше грађане и привреднике, указао је потпредседник Владе.
Ђелић је, међутим, изразио увереност у брз успех, као и уверење да ће Србија успети да оствари постављене циљеве за нешто више од 12 месеци.
Неутрални статусу Космета ?!
Београд, 19. новембар 2007. године – Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је 18 новембра да је предлог представника ЕУ у посредничкој тројци Контакт групе Волфганга Ишингера о неутралном статусу Косова и Метохије само друго име за независност покрајине због чега га Србија неће прихватити.
Коштуница је у писаној изјави истакао да би одговор на питање да ли ће Србија прихватити да се под било којим именом на њеној територији прави нова албанска држава морао бити одавно свима добро познат и додао да је сасвим сигурно да нас пут до споразума не може водити преко смишљања нових имена за независност покрајине.
Он је нагласио да је право време да међународни представници први пут предложе неко решење које ће поштовати суверенитет и територијалну целовитост Србије и указао на то да се не могу стално само предлагати решења која предвиђају независност Космета.
Према његовим речима, предлози које су до сада износили међународни посредници били су надзирана независност, ограничена независност, затим конфедерација, као и разне варијације модела две Немачке, закључно са неутралним статусом.
Сада је време да међународни посредници покажу објективност и предложе неки облик суштинске аутономије. Ми ћемо им у томе у Брислелу помоћи тако што ћемо показати како у свету успешно функционишу суштинске аутономије, навео је Коштуница.
Председник Владе Србије је закључио да, уколико је резултат преговора унапред одређен и гласи да ће Космет на овај или онај начин бити независан, онда се унапред може рачунати и на одговор Србије да је то груба политика силе која никоме неће донети ништа добро, али и која никада неће натерати Србију да се одрекне 15 одсто своје територије.
ОДНОСИ СРБИЈА – МАЂАРСКА
|
Београд/Будимпешта, 13. новембар 2007. године – Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница истакао је 13 новембра у Будимпешти да је Србија од почетка преговора о будућем статусу Косова и Метохије, као и данас када се они ближе исходу, учинила све да се дође до компромисног решења које ће поштовати темељни принцип међународног права – поштовање територијалног интегритета и суверенитета постојећих међународно признатих држава. Коштуница је после сусрета са председником Владе Мађарске Ференцом Ђурчањом на заједничкој конференцији за новинаре истакао да за Србију у решавању будућег статуса Космета постоје Повеља УН, Резолуција 1244 СБ УН, Хелсиншки акт и њен Устав, где се у уводном делу |
наводи да је Косово и Метохија саставни део Србије.
Он је указао на то да би свака одлука која је у супротности са тиме значила кршење Устава Србије и нагласио да би Србија уколико дође до једностраног проглашења независности јужне покрајине поништила такву одлуку, и у договору са председником Републике Србије и Народном скупштином Републике Србије предузела даље кораке.
Председник Владе Србије упозорио је на то да питање Косова и Метохије није само питање региона или ЕУ, већ и питање од значаја на глобалном плану.
Председник Владе Србије је саопштио да је током сусрета са Ђурчањом разматрана економска сарадња двеју земаља, развој инфраструктуре, као и питања од значаја за побољшање положаја националних мањина у обе земље.
Он је подсетио на то да Србија и Мађарска негују пријатељске односе, проткане јаким историјским и културним везама, које је неопходно интензивирати нарочито у овом тренутку, имајући у виду то да је Мађарска члан ЕУ, а да је Србија недавно парафирала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
Коштуница је истакао да је у наредном периоду неопходно радити на унапређењу економске сарадње и развоју инфраструктуре, јер пут Србије према северу води преко Мађарске, док пут Мађарске према југу води преко Србије.
Он је нагласио да су мађарски инвеститори добродошли у Србији и указао на то да европска искуства Мађарске могу бити веома значајна за нашу земљу и њене даље интеграције у ЕУ.
Ђурчањ је нагласио да је веома значајно да сви учесници схвате да не може да се напредује предузимањем једностраних корака, већ да је потребно тражити савезнике и компромисно решење, при чему је постизање споразума између Београда и Приштине од суштинског значаја.
Председник Владе Мађарске је саопштио да су главне теме разговора са Коштуницом биле билатерални односи, економска сарадња и положај мањинске заједнице у обе земље.
Он је оценио да су међусобни односи Србије и Мађарске интензивирани у неколико последњих година, али и указао на то да их је неопходно унапређивати.
Буџет Републике Србије за 2008. годину
Београд, 12. новембар 2007. године – Министар финансија у Влади Републике Србије Мирко Цветковић саопштио је да је Влада усвојила Предлог закона о буџету за 2008. годину којим је предвиђено да приходи државне касе буду 639,6 милијарди динара, расходи 654,4 милијарде динара, док ће дефицит износити 14,8 милијарди динара.
Цветковић је на конференцији за новинаре, одржаној после ванредне седнице Владе, навео да су приходи и расходи буџета за наредну годину номинално већи за 9,9 одсто од овогодишњих, док је планирани дефицит већи за приближно 8,5 одсто.
Према његовим речима, основни параметри макроекономске политике Владе Србије за 2008. годину биће инфлација до шест одсто, раст бруто домаћег производа (БДП) шест одсто и умањење спољнотрговинског дефицита са 20,2 на 18,9 одсто БДП-а.
Влада ће у 2008. години водити рестриктивну политику плата, упозорио је он и нагласио да ће зараде запослених у јавном сектору моћи да расту највише шест одсто, колико и инфлација.
Министар финансија је истовремено прецизирао да ће планирани раст плата запослених износити 16 одсто до краја наредне године, будући да ће раст зарада до краја ове године бити пресликан и у 2008. години.
Говорећи о појединим разделима буџета за наредну годину, Цветковић је објаснио да ће највећи издаци бити опредељени за буџет локалних самоуправа и Аутономне покрајине Војводине, као и за ПИО фонд запослених, уз напомену да ће најмањи раст плата имати запослени у Војсци Србије, а највећи запослени у правосуђу.
Према његовим речима, у првих десет месеци ове године у буџету Србије остварен је суфицит од приближно 39,2 милијарде динара, при чему више од 24 милијарде динара чини приход од продаје лиценце трећем мобилном оператеру, док приближно девет милијарди чини плаћени стари пензиони дуг.
Основни циљеви економске политике Владе у 2008. години биће очување макроекономске стабилности, динамични привредни раст, раст запослености и стандарда становништва, као и убрзање процеса стабилизације и придруживања Европској унији, предочио је министар финансија.
Он је истакао да су издаци за Национални инвестициони план за наредну годину планирани у износу од приближно 46,6 милијарди динара, при чему ће из буџета бити издвојено 34,6 милијарди динара, док ће 12 милијарди бити обезбеђено од кредита.
Када је реч о задуживању у иностранству, Цветковић је указао на то да ће бити повучени кредити од међународних финансијских институција, као што је Светска банка и Европска банка за обнову и развој, и то углавном за потребе изградње инфраструктуре у земљи. |
