Гласање против резолуције Србије може да доведе до урушавања система УН

Београд/Њујорк, 23. септембар 2008. године – Председник Србије Борис Тадић затражио је данас од Генералне скупштине УН да подржи резолуцију којом се од Међународног суда правде тражи да одговори на питање да ли је једнострано проглашење независности Косова и Метохије у сагласности са међународним правом.

Тадић је, обраћајући се учесницима 63. заседања Генералне скупштине УН, истакао да је Србија уверена у то да ће одговор Међународног суда правде спречити да криза настала једностраним проглашењем независности Косова послужи као преседан у било ком делу света где постоје сецесионистичке тежње.
Верујемо у то да ће саветодавно мишљење Међународног суда правде пружити политички неутрално, а правно ауторитативно упутство многим земљама које још размишљају како да се, у складу са међународним правом, поставе према једнострано проглашеној независности Косова, рекао је председник Србије.
Он је навео да би подршка резолуцији Србије представљала реафирмацију права сваке државе чланице УН да надлежном суду постави елементарно питање о нечему што сматра суштински важним.
Глас против заправо је глас којим би се онемогућило право било које земље да сада или у будућности затражи правну заштиту кроз систем УН. Глас против значио би прихватање да се ништа не може учинити када сецесионисти у неком делу света прогласе свој случај јединственим и затраже да буду третирани мимо универзалног оквира међународног права, упозорио је Тадић.
Он је указао на то да би такав приступ могао да доведе до урушавања система УН какав данас свет познаје.
Председник Србије објаснио је да обавеза чувања суверенитета и територијалног интегритета земаља чланица УН проистиче из оснивачке Повеље светске организације, и нагласио да свако одступање од тог принципа може довести до поништавања тог документа и урушавања целог светског правног поретка који се на њој заснива.
Тадић је Косово и Метохију описао као територију која за српски народ представља суштину његовог идентитета.
Косово је, између осталог, есенцијална веза између наше поносне националне прошлости и наше извесне европске будућности. То је оно што данас повезује традицију Србије са њеном будућношћу, истакао је председник Републике.
Он је подсетио на то да су албански лидери са Косова на једнострани покушај сецесије одлучили 17. фебруара 2008. године, након што је део међународне заједнице успоставио вештачке рокове за завршетак преговора о будућем статусу покрајине, а Албанцима обећао да ће у случају неуспеха преговора независност бити наметнута.
Према његовим речима, у таквим околностима компромисно решење није била реална опција. Какав је био мотив за етничке Албанце на Косову да искрено преговарају са Београдом? Уз фиксирани рок трајања преговора и обећање испуњавања њихових максималистичких захтева, било је довољно да се претварају да учествују у процесу предодређеном за неуспех и да чекају својих пет минута.
Тадић је додао да једнострано проглашење независности Косова представља покушај распарчавања једне државе чланице УН против њене воље и без сагласности Савета безбедности само зато што је једна њена етничка заједница претила насиљем ако се њеним захтевима не изађе у сусрет.
Познато је да широм света има на десетине Косова, а сва она само чекају да сецесија добије легитимитет и да постане прихватљива норма. Зато морамо бити свесни тога да би тако нешто довело до ескалације постојећих сукоба, поновног распламсавања замрзнутих конфликата, док би неки нови сукоби тиме могли бити изазвани, упозорио је председник Србије.
Он је поновио да Србија одбацује аргумент да је Косово "суи генерис", односно јединствени случај, јер нико нема право да прави изузетке од међународног права.
Тадић је подсетио на то да је Србија изабрала миран начин одговора на претњу свом територијалном интегритету, односно пут борбе међународним правом.
Док категорички одбијамо насиље и једностране потезе, одлучно тражимо да правда буде задовољена уз помоћ одговарајућих правних средстава која су на располагању свакој држави чланици УН, указао је председник Србије.
Говорећи о размештању мисије ЕУ на Косову, он је навео да Београд подржава европско ангажовање, али и истакао да присуство ЕУ на Косову мора да одобри Савет безбедности УН.
Према његовим речима, Србија ће наставити да буде поуздан партнер статусно неутралној администрацији у нашој јужној покрајини, док суд у Хагу буде одлучивао о легалности једностраног проглашења њене независности.
Тадић је истовремено истакао да деловање Мисије ЕУ на Косову мора почивати на прихватљивом, правном оквиру.
Деловање мисије мора остати статусно неутрално и због тога њен рад не може бити базиран на такозваном Ахтисаријевом плану који је Србија одбацила, а који Савет безбедности УН никада није усвојио. Ми ћемо, заједно са државама чланицама УН и са Секретаријатом, радити на решавању тог питања како бисмо у блиској будућности постигли консензус о међународном цивилном присуству у нашој јужној покрајини, поручио је председник.
Он је поновио да је брзо прикључење ЕУ централни стратешки приоритет Републике Србије, и додао да Београд, између осталог, зато инсистира на европским демократским вредностима и заустављању процеса "балканизације Балкана".
Србија ће и даље улагати напоре у то да дâ свој допринос светској заједници како би она остала посвећена напретку демократије, узајамном уважавању, економском и друштвеном напретку, као и поштовању људских права. Таква визија може се остварити једино чврстом потврдом универзалних принципа о поштовању суверенитета, уз солидарност и очување међународног права у оквиру УН, закључио је Тадић.

---

Србија ратификовала ССП са Европском унијом

Београд, 9. септембар 2008. године – Народна скупштина Републике Србије усвојила је данас Закон о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, као и Закон о потврђивању Прелазног трговинског споразума са ЕУ.

За потврђивање Споразума о стабилизацији и придруживању гласало је 140 посланика, а 28 је било против од укупно 168 посланика, при чему посланици СРС нису учествовали у гласању.
Саставни део Закона постао је амандман Српске радикалне странке којим се потврђује територијални интегритет Србије.
Тим амандманом као други члан закона увршћена је одредба која прецизира да Србија, као правни следбеник СРЈ, одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању разуме као потврду да Споразум не угрожава територијални интегритет Србије, а посебно статус покрајине Косово и Метохија као саставног дела Србије, што је гарантовано Резолуцијом 1244 СБ УН.
Такође, Скупштина Србије усвојила је и Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде.
За потврђивање енергетског споразума гласало је 214 посланика, против су била 22, а један посланик није гласао, од укупно 237 посланика.
Енергетски споразум са Русијом предвиђа изградњу гасовода кроз Србију и продају Нафтне индустије Србије руском "Гаспрому".
За реализацију споразума надлежни су Министарство индустрије и енергетике Русије и Министарство рударства и енергетике Србије. Споразум ће важити 30 година, а по истеку тог периода споразум се аутоматски продужава за пет година уколико ниједна страна не најави раскид уговора девет месеци пре истека.
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас већином гласова и 11 закона о потврђивању међународних финансијских споразума и уговора, укупне вредности од 286,5 милиона евра.
За ратификацију ових закона изјасниле су се странке владајуће већине и Либерално демократска партија, док посланици Српске радикалне странке, Демократске странке Србије и Нове Србије нису учествовали у гласању.
Реч је о 11 закона којима се потврђују кредити које би Србија требало да добије од Међународне банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке и Међународног удружења за развој.
Споразуми се односе на реформу пољопривреде, за коју Србија треба да добије 12,5 милиона евра, затим за регионални развој Бора 6,6 милиона евра, за развој Бора 24,3 милиона евра, санацију београдског моста Газела 33 милиона евра, реконструкцију путева и мостова 33 милиона и реконструкцију саобраћајница 36,8 милиона евра.
За додатно финансирање енергетске ефикасности Србија би требало да добије 13,3 милиона евра и за рехабилитацију система за наводњавање и одводњавање 36,8 милиона, а за реконструкцију клиничких центара 80 милиона евра.
Потврђивањем ових финансијских споразума, Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, као и енергетског споразума са Русијом парламент је завршио четврту ванредну седницу.

---

Ратификација ССП-а крупан корак

Београд, 9. септембар 2008. године – Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да је Народна скупштина ратификацијом Споразума о стабилизацији и придруживању и енергетског споразума с Русијом у суштини учинила крупан корак у правцу европских интеграција и бољег живота грађана наше земље.
Цветковић је нагласио да је Србија ратификацијом Споразума о сарадњи у области енергетике с Руском Федерацијом, Споразума о стабилизацији и придруживању и Прелазног трговинског споразума са ЕУ показала да жели да истовремено сарађује и са Западом и Истоком.

Очекујемо да наша земља представља мотор развоја у региону и да обезбеди неку врсту моста и односа економија, где смо заинтересовани за европске интеграције и за економску сарадњу са Истоком, истакао је председник Владе Србије.
Он је, говорећи о ратификацији кредитних аранжмана с међународним финансијским институцијама, указао на то да су на тај начин ослобођени кредити чија укупна вредност износи неколико стотина милиона евра за инфраструктуру и радове који су интензивно у току у Србији.

Сајт Владе Србије

---