Генерална скупштина УН прихватила Нацрт резолуције Србије

Београд/Њујорк, 8. октобар 2008. године – Генерална скупштина Уједињених нација прихватила је на данашњој седници већином гласова Нацрт резолуције Србије којом се од Међународног суда правде тражи саветодавно мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова и Метохије.
За резолуцију Србије гласало је 77 присутних држава, против је било 6, док су 74 земље биле уздржане.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је поводом гласања у Генералној скупштини УН о иницијативи Србије да је то још једна потврда да је дипломатска иницијатива Владе Србије показала успех и да је Србија, као мала земља, на тај начин дошла у саму жижу светских дипломатских догађаја.
Веома смо задовољни због тога што се показало да наши напори нису били узалудни, већ да су од међународне заједнице прихваћени као легитимни и логични. Након прихватања иницијативе Србије, очекујемо да се смање политичке тензије и да се ствари убудуће решавају у далеко мирнијој атмосфери, навео је Цветковић у писаној изјави.
Председник Владе Србије оценио је да је гласањем за резолуцију већина земаља показала да је реч о случају који заслужује да буде разматран у Међународном суду правде.
Према његовим речима, то истовремено значи да уколико нека земља одлучи да призна независност Косова и Метохије након ове одлуке, то може да се тумачи као да не придаје значај улози коју Међународни суд правде има у конкретном случају.
Први потпредседник-заменик председника Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић оценио је вечерас да изгласавање резолуције у Генералној скупштини УН представља велику дипломатску победу Србије и победу међународног права.
Дачић је у изјави за агенцију Танјуг навео да се показало да је већина земаља у свету опредељена за поштовање међународног права и да ће тиме питање Косова и Метохије бити пребачено са политичког на правно поље.
Према његовим речима, уколико Међународни суд правде буде поштовао темељне принципе међународног права, онда се Србија може надати позитивном мишљењу тог суда.
Ово ће свакако успорити процес признавања независности Косова и Метохије, оценио је Дачић и додао да се још једном показало да су добра политичка процена и добра дипломатија велико оружје.

Тањуг

Закони за "белу шенген листу"

Београд, 23. октобар 2008. године – Посланици Скупштине Србије усвојили су данас Закон о странцима, Закон о заштити државне границе, Закон о заштити података о личности и Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.
Усвајањем Закона о странцима Србија ће први пут као самостална држава регулисати питања уласка, кретања и боравка странаца на својој територији.  Решења из тог закона компатибилна су са стандардима из шенгенског споразума, уласку и кретању странаца у ЕУ.
Законом се уводи низ новина као што су различите врсте виза – аеродромска транзитна “А”, транзитна “Б”, за краћи боравак “Ц” и виза за привремени боравак “Д”. Визе издаје дипломатско-конзуларно представништво, али ће изузетно моћи да се издају и на граничном прелазу.

Влада ће убудуће моћи да доноси одлуку о томе да ли је из безбедносних разлога за земљу одређеним путницима, на пример, у доласку из земаља у којима постоје јаке терористичке организације потребна аеродромска "А" виза. Транзитна "Б" виза издаваће се и у дипломатским представништвима и могла би да важи и за више путовања кроз Србију у периоду од шест месеци, с тим да један пролазак не би могао да траје дуже од пет дана. Предвиђено је да "Ц" виза важи за краћи боравак, и она се издаје за туристичка, пословна и друга путовања, а непрекидни боравак или укупно трајање више узастопних боравака странца може да траје најдуже 90 дана и у периоду од пола године од првог уласка у Србију. Страни држављанин који намерава да борави више од 90 дана у Србији мораће да за привремени боравак прибави "Д" визу од дипломатског или конзуларног представништва у земљи из које долази.
Стални боравак странцу биће одобрен уколико је у Србији, на основу одобрења, боравио дуже од пет година или је најмање три године у браку са српским држављанином, затим малолетнику чији је један од родитеља држављанин Србије или странац стално настањен у нашој земљи, као и странцу који је пореклом са територије Србије. Предвиђено је и да се боравак странаца у Србији пријави надлежним органима у року од 24 сата од часа доласка у посету или пружања услуге смештаја, а казне за непоштовање ове одредбе крећу се од 5.000 до 25.000 динара.
Закон неће бити примењиван на странце који су стекли избеглички статус, а неће се односити ни на странце који су поднели захтев за добијање азила или којима је дат азил, као ни на странце који по међународном праву уживају привилегије и имунитет. Закон прецизира и ситуације забране уласка у земљу, строге санкције против превозника који довозе странце без виза, као и питања депортације. Странац којем је изречена заштитна мера удаљења или мера протеривања и странац којег треба вратити на основу међународног уговора одмах ће бити принудно удаљен или ће му бити изречена мера обавезног боравка у одређеном месту до 180 дана. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања, а примењиваће се од 1. априла 2009. године.
Посланици Скупштине Србије усвојили су већином гласова и Закон о заштити државне границе, чији циљ је заштита неповредивости државне границе, спречавање ширења прекограничног криминала, заштита здравља и живота људи и животне средине, као и спречавање нелегалног прелажења државне границе и илегалне миграције. Овим решењем, које ће заменити закон донет још 1979. године, треба да се успостави ефикасан систем заштите границе, висок стандард контроле и уреди сарадња свих органа који у том поступку учествују. Прописом се испуњавају претпоставке за остваривање принципа интегрисаног управљања границом, а то је отворена граница за слободан проток људи и робе и затворена граница за све видове криминалних и других недозвољених активности. Предвиђено је и да заштита границе буде демилитаризована, односно преузета од Војске, а ти послови биће поверени граничној полицији која делује у саставу МУП-а и која ће примењивати специфична полицијска овлашћења која су утврђена законом.

Влада Србије и "Фијат" потписали уговор

Београд, 29. септембар 2008. године – Представници Владе Републике Србије и италијанске "Фијат групе" потписали су данас у Београду уговор о заједничком улагању у фабрику "Застава" из Крагујевца у вредности од приближно 950 милиона евра, који ће омогућити отварање нових 4.750 радних места.
Уговор су у Палати Владе Србије потписали потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић и председник "Фијат групе" Серђо Маркијоне.
Уговором је прецизирано да у новој заједничкој компанији "Фијат" има 67 одсто власништва, а Влада Србије 33 одсто, као и да ова компанија преузима имовину фабрике "Застава" у Крагујевцу, при чему ће почетна инвестиција "Фијата" износити приближно 700 милиона евра.
Укупна инвестиција Владе Србије у нову фабрику биће 200 милиона евра, од чега ће 100 милиона евра бити улагања и подстицаји у новцу, 50 милиона евра ће бити одобрено као кредит оснивача, а преосталих 50 милиона су разна пореска ослобођења и подстицаји.
Производни капацитет фабрике биће 200.000 аутомобила годишње до краја 2010. године, са могућношћу повећања на 300.000.
Такође, Динкић и Маркијоне су данас потписали и Меморандум о разумевању између Владе Србије и две чланице "Фијат групе" – "Ивека" и "Мањети Марелија", у области производње аутобуса, специјалних возила и аутомобилских компоненти.
Овим документом предвиђа се формирање још две нове заједничке компаније које би 70 одсто биле у власништву италијанских партнера, а 30 одсто у власништву Републике Србије.
Почетна инвестиција наведених компанија износиће приближно 240 милиона евра, од чега је учешће Србије 60 милиона евра, уз одговарајуће пореске олакшице и улагања у инфраструктуру.

Меморандумом је предвиђено да до краја 2012. године "Ивеко", као сувласник "Застава камиона" у Србији, производи специјална возила и више од 2.200 аутобуса годишње, док ће "Мањети Марели" производити компоненте и делове за домаће и инострано тржиште, при чему ће обе фабрике бити у индустријској зони Крагујевца и запослиће 2.350 радника.
Потписивању уговора присуствовали су министар спољних послова у Влади Италије Франко Фратини, председник Републике Србије Борис Тадић и председник Владе Србије Мирко Цветковић.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић оценио је поводом потписивања уговора Владе Србије са "Фијатом" да ће ова инвестиција у наредној години Србији донети приближно 800 милиона евра и навео да ће укупна улагања износити више од милијарду евра.
Цветковић је после потписивања Уговора о стратешкој сарадњи и заједничком улагању између Републике Србије и компаније “Фијат” истакао да ће уз реализацију додатних уговора потписаних данас – Меморандума о разумевању са компанијом "Ивеко" и "Мањети Марелијем", укупна улагања премашити милијарду евра.
Он је оценио да ефекти инвестиције “Фијата” у Србију нису само непосредни већ имају читав низ додатних позитивних ефеката, и прецизирао да су то привлачење других инвеститора из иностранства, утицај на побољшање биланса спољне трговине, као и смањење дефицита текућег плаћања.
Председник Владе је истакао да ће, при томе, извоз возила из Крагујевца Србији донети милијарду евра годишње и указао на то да ће ова инвестиција утицати и на развој Крагујевца и других региона у нашој земљи.
Истовремено, Цветковић је поручио да ће Влада наставити да ради на побољшању пословног амбијента у нашој земљи.
Председник Републике Србије Борис Тадић оценио је да Уговор са “Фијатом” има и посебан политички значај јер је блискост Србије са Италијом и њена спремност да помогне европске интеграције наше земље сада утемељена и у економској сфери.
Том приликом Тадић је нагласио да је ово велики дан за Србију, за “Фијат”, као и за италијанску индустрију.
После 50 година ово је нови почетак, и зато делим понос грађана Србије због тога што је једна од највећих светских компанија и највећа италијанска компанија поново у Србији, рекао је председник Србије на завршној свечаности одржаној после потписивања Уговора.