Унапређење железничког саобраћаја у Србији

Београд/Берлин, 16. децембар 2008. године – Потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић потписао је данас у Берлину са представницима Железница Немачке Меморандум о разумевању у области унапређења и побољшања железничког саобраћаја у Србији.
Поред министра Динкића, у име Владе Србије Меморандум је потписао и министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић, а за Железнице Немачке представник Одбора за привреду и политику немачке железнице Ото Вишој.
Овим документом две стране се усаглашавају око неопходне реформе сектора железница у Србији и модернизације железничког Коридора 10, који пролази кроз нашу земљу.

Динкић је указао на то да је Србија одабрала Железницу Немачке за партнера јер је профитабилна и зато што жели да сарађује са најуспешнијима и да њихово искуство користи у процесу модернизације домаће железнице.
Он је подсетио на то да је немачка железница остварила профит у износу од две милијарде евра, док је српска железница губиташ, који жели да оствари успех по угледу на немачку железницу.
Према његовим речима, једна од важних области рада је изградња мастер плана за модернизацију логистике и Коридора 10, и на основу тог плана Србија жели да конкурише за финансијску подршку Европске уније и заједно са немачким стручњацима постигне успех у том послу.
Потпредседник Владе Србије подсетио је на то да постоји традиција у сарадњи са немачком железницом, и додао да 90 одсто опреме српске железнице потиче из Немачке.
У Србији је просечна брзина возова 40 километара на час, а потребно нам је да постигнемо брзину изнад 120 километара на час како би се људи одлучили за путовање железницом као бржим и ефикаснијим видом саобраћаја, објаснио је Динкић.
Он је оценио да ће Србија, што буде ближе ЕУ, имати могућност и да користи претприступне фондове ЕУ и њене донације, при чему би на модернизацији српске железнице требало да се ради од пет до седам година.
Динкић је истакао да управо у време светске финансијске кризе држава мора да улаже у инфраструктуру, и прецизирао да ће Србија највише улагати у модернизацију аутопутева и железнице.
Када је реч о сарадњи са Немачком, он је нагласио да је охрабрујуће то што је влада те земље припремила пакет подршке својој привреди, али и указао на намеру немачких компанија да граде и унапређују фабрике за изградњу ауто-делова у Србији.
Мркоњић је оценио да је потписивање Меморандума о разумевању у области унапређења и побољшања железничког саобраћаја у Србији наставак традиционалне сарадње која постоји између две железнице, и изразио уверење да ће стручњаци из Немачке и Србије заједно реализовати сличне пројекте, као што је, на пример, главна железничка станица у Берлину и код нас у Србији.
Министар за привреду и технологију Немачке Михаел Глос поздравио је у име Владе Немачке потписивање овог меморандума, и нагласио да је српска страна у немачкој железници нашла поузданог партнера и да је овај документ веома важан, нарочито у тешким временима за привреду.
Глос је изразио задовољство чињеницом да је Србија у европској породици, и оценио да је сарадња у области железнице веома важна за немачко-српску трговинску размену и промет људи и робе.
Вишој је изразио уверење да ће сарадња железница двеју земаља напредовати, и подсетио на то да је Железница Немачке од дефицитарног и бирократског предузећа постала привредно профитабилна, али и да је на том путу имала неопходну политичку помоћ.
Он је указао на то да држава има и мора имати важну улогу у инфраструктурним пројектима.
После потписивања меморандума делегације Србије и Немачке обишле су главну железничку станицу у Берлину, која је једна од најсавременијих у Европи.

Сајт Владе Србије

Privatizacija medija

Okrugli sto "Privatizacija medija na jezicima nacionalnih manjina - deetatizacija i(li) opstanak"!

Novi Sad, 15. decembar - U Vojvodini samo četiri lokalna medija emituje program na srpskom jeziku. Ostali mediji u pokrajini imaju programe na dva i više jezika u zavisnosti od etničke strukture stanovništva, kao i od toga koji jezici su u službenoj upotrebi određeni statutom u pojedinoj lokalnoj samoupravi - rekla je danas Ana Tomanova Makanova, potpredsednica Izvršnog veća AP Vojvodine i pokrajinska sekretarka za informacije, na okruglom stolu pod nazivom „Privatizacija medija na jezicima nacionalnih manjina - deetatizacija i(li) opstanak"!

Okrugli sto u Skupštini AP Vojvodini koji je imao veliki broj učesnika -predstavnike pokrajinskih organa uprave, OEBS, NUNS, UNS, Fonda za otvoreno društvo, Novosadske novinarske škole, predstavnika manjinskih medija i nacionalnih saveta i potvrđenih medijskih eksperata, odvijao se u organizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Tomanova Makanova je istakla da Pokrajinski sekretarijat za informacije u ovom poslu želi da otkrije koje su najvažnije potrebe i problemi medija u svih 45 vojvođanskih opština.Privatizacija medija nije uspela jer nije bila dobro pripremljena. Medijski zakoni nisu harmonizovani i predstojeće aktivnosti biće usmerene ka njihovoj ubrzanoj izmeni.Proizvod zalaganja ogledaće se i u nastavku podrške činjenici da mediji u svom poslu budu slobodni i nezavisni.Stečena prava se moraju očuvati i zaštiti javni interes građana uz poštovanje mišljenja lokalnih samuprava, istakla je Ana Tomanova Makanova. Ona je istakla da je ovakvo viđenje proisteklo iz straživanja resornog sekretarijata. Rezultati, nastali u korespondenciji sa svim vojvođanskim opštinama, pokazuju da najveći broj lokalnih samouprava medije vidi u ulozi javnog servisa, čak 89 odsto podataka govori da dalji proces privatizacije treba da teče u smeru promene vlasničke strukture medija po kombinovanom metodu. Lokalne samouprave pokazale su interesovanjeda budu manjinski vlasnici medija, a da drugi deo pripadne zaposlenima, dok bi trećina bila privatizovana. Na ovaj način bilo bi ostvareno pravo lokalne samouprave o informisanju građana, i pravo u pogledu informisanja građana na svim jezicima nacionalnih manjina, dok bi medijski sadržaji bi bili sufinansirani putem konkursa po sistemu projekata.
Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević je istakla je da Skupština AP Vojvodine podržava ovaka okupljanja i to samo pokazuje veliku želju da se reše sve sporne situacije čiji smo danas svedoci.Vojvodina treba da neguje svoje specifičnosti, a najbolji putevi za to su obrazovanje i javno informisanje. Maja Sedlarević je rekla da je preduslov za uređenje medijske oblasti kod nas pre svega usklađivanje zakona i iznela uverenja da će ovakva okupljanja doneti povoljna rešenja u praksi.
Medijski konsultant Goran Cetinić istakao da je rezultat zaustavljene privatizacije bezuslovna kontrola medijskih programa od strane postojećih političkih partija.Cetinić smatra da je manjinskim programima u Srbiji potreban dugoročan strateški program koji će im osigurati opstanak i razvoj. Država treba da sprovede ozbiljno istraživanje u ovoj oblasti na relevantnom uzorku i da predloži rešenja za kvalitetan i dugoročan život medija, istakao je ovom prilikom Cetinić.
Dragana Nikolić Solomon, predstavnica OEBS je u svom obraćanju učesnicima iznela uverenje da će po ovom izuzetno složenom pitanju Vlada Srbije ubrzo izaći sa strategijom, koja će sa jedne strane zadovoljiti potrebu svih manjina u ovoj zemlji da budu informisane na svom jeziku.Sa druge strane, potrebno je i da zarad međunarodnih konvencija država izađe iz vlasničkog odnosa u oblasti medija.

Pokrajinski sekretarijat za informacije

REALIZACIJA PROJEKATA U KULI

Kula/Novi Sad, - Predsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egereši posetio je 10. decembbraKulu, gde je sa čelnicima ove opštine razgovarao o razvojnim projektima koji se realizuju iz sredstava pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, kao i o planovima za naredni period.

   Predsednik Skupštine Opštine Kula Velibor Milojčić i predsedednik kulske opštine Svetozar Bukvić, sa sardnicima, upoznali su predsednika Egerešija sa do sada realizovanim infrastrukturnim radovima kao i sa juče usvojenom Strategijom održivog razvoja kulske opštine. Prema njihovim rečima Opština Kula je iz Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine za realizaciju dosadašnjih projekata dobila 832 miliona dinara, a u narednom periodu prioriteti će biti dalje opremanje komunalne infrastrukture kao i otvaranje novih radnih mesta.
Predsednik Egereši istakao je dobar partnerski odnos Opštine Kula i pokrajinske administracije i naglasio važnost što skorijeg usvajanja novog Stauta AP Vojvodine u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

- Pored toga što je novi Statut neophodan kako bi Vojvodina nastavila da se razvija kao savremena evropska regija, ovaj dokument je od izuzetnog značaja i za dalji nesmetani razvoj naših lokalnih samouprava - rekao je Egereši i dodao da i dalje veruje da je zastoj u usvajanju Statuta - tehničke a ne političke prirode. 
 Egereši je rekao da se novim Statutom omogućava i negovanje nacionalnog identiteta svih nacionalnih zajednica u Vojvodini, što je veoma važno za multikulturalne i multinacionale opštine kakva je i Kula.
Zamenik direktora Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Imre Kern pohvalio je opštinu Kula koja se istakla ažurnošću i kvalitetom dostavljenih projekata pa je zbog toga dobila više sredstava od nekih drugih opštima. On je rekao i da je Fond za kapitalna ulaganja do sada odobrio više od 1300 projekata opština i naseljnih mesta u Vojvodinu, vodeći računa o ravnomernom razvoju 
Nakon posete savremenom Uslužnom centru Opštine Kula, Egereši je obišao i Rimokatoličku crkvu, koja se rekonstruiše sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja, kao i građevinsko preduzeće «Blaško», koje je izvođač ovih radova.
Predsednik pokrajinskog parlamenta u Kuli obišao i Kulturno-umetničko društvo «Nepker» koje ima veoma dugu tradiciju. Članovi ovog KUD-a koji neguje običaje mađarske nacionalne zajednice, upoznali su predsednika sa svojim aktivnostima i planovima za budućnost.

E.K.