Дан украјинске националне заједнице, који се сваке године обележава истог дана – 17. маја, битна је манифестација за Украјинце, који бораве на подручју Србије, претежно Војводине. Тога дана Украјинци славе своју културу, језик, песму и игру, збрајају се њихови успеси постигнути у претходном периоду, тога дана Украјинци славе своје порекло. Важно је показати да смо спремни борити се за очување своје украјинске културне баштине, да смо поносни на свој идентитет и да смо спремни и нове нараштаје васпитавати и усмеравати и том правцу. Дан украјинске националне заједнице велики је празник, који требамо љубоморно чувати и весело прослављати.
Као што је већ и обичај да се сваке године обележава празник Украјинаца у Републици Србији, тако је и ове године организована свечана академија уз богат културно-уметнички програм. Организатор манифестације јесте Национални савет украјинске националне мањине уз сарадњу друштава са домаћих простора, која негују украјински језик, песму и игру. Велики празник Украјинаца у Србији обележен је у просторијама Културно-просветног друштва „Карпати“ у Врбасу.

Празничној свечаности присуствовао је велики број уважених гостију, међу којима су били егзарх гркокатоличке цркве у Србији – владика Ђура Џуџар, свештеник цркве Покрова пресвете Богородице у Врбасу о. Јулијан Рац, Изванредни и опуномоћени амбасадор Украјине у Републици Србији Виктор Недопас, Први секретар Амбасаде Јуриј Мансвијетов, представник локалне самоуправе Општине Врбас Каролина Паповић, председник Привременог органа Општине Кула Жељко Ковач, председник КПД „Карпати“ Јарослав Комбиљ, председник Националног савета украјинске националне мањине у Србији Јозо Сапун, потпредседник Националног савета украјинске националне мањине Михал Кржачек и секретар Националног савета украјинске националне мањине Далибор Пјекни. Поред уважених гостију манифестацији је присутвовао и велики број гледалаца, како из Врбаса, тако и из других места у којима бораве Украјинци.
Манифестација је отпочета „Превитним танцем-хороводом“ („Поздравном игром-хороводом“) – кореографијом у извођењу фолклорног ансамбла КПД „Карпати“ из Врбаса, који води и припрема кореограф Славко Микитишин, након чега су водитељи програма Јелена Кузма и Васиљ Дацешен поздравили гледаоце и увели их у свечану академију. На свечаној академији уважени гости имали су част поздравити све присутне, а тиме и целокупну украјинску заједницу у Србији. Програм свечане академије отворио је председник Националног савета украјинске националне мањине Јозо Сапун, који је поздравивши присутне госте, свим припадницима украјинске националне заједнице честитао празник, пожелео много успеха у даљем раду и истакао важност овог празника за Украјинце. Изванредни и опуномоћени амбасадор Украјине у Републици Србији Виктор Недопас преузео је говорницу и са речима хвале поздравио све гледаоце, честитајући им велики празник, дао је акценат на то како је изузетно важно неговати своје порекло и свој идентитет, као и то да украјинска заједница у Србији даје изузетан пример како би то требало чинити. Честиткама поводом значајног празника Украјинаца у Србији придружио се и председник Привременог органа Општине Кула Жељко Ковач, поред чега је додао да сви требају бити поносни на то што су припадници једне културно и духовно богате заједнице, као што је и он поносан што живи у месту са највећим бројем Украјинаца у Србији, јер благо становништва у Војводини јесте мултикултуралност и њено очување. Председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши није био у могућности присуствовати свечаности, већ је упутио поздравни телеграм, док су водитељи програма Јелена Кузма и Васиљ Дацешен имали прилику прочитати га присутнима. У телеграму свим припадницима украјинске националне заједнице упућене су честитке поводом Дана украјинске националне заједнице, као и похвале за досадашња достигнућа и, наравно, жеље да успеси у наредном периоду буду много већи. Након честитки потпредседник Националног савета украјинске националне мањине Михал Кржачек присутнима је изнео податке о досадашњем раду, залагањима, активностима и достигнућима припадника украјинске националне заједнице у свим сферама деловања – у образовању младих, изучавању украјинског језика у школама, јавном информисању, културним манифестацијама, као и другим областима, односно, говорио је о њиховом страственом напору да очувају своје културно наслеђе, свој идентитет и културну баштину.




Део свечане академије намењен је додели признања за посебан допринос установа, удружења и појединаца на очувању украјинског националног идентитета и промовисање украјинске националне заједнице у Републици Србији у области културе, образовања, информисања и другим областима  друштвеног  живота. Плакете су уручене: Петру Љаховићу из Сремске Митровице за остварења у области новинарства – серију публицистичких радова на теме од значаја за украјинску националну заједницу у Републици Србији, награђен је „Плакетом за дугогодишње стваралаштво у области новинарства“; Александри Љаховић из Сремске Митровице за постигнути успех у образовном процесу током студирања на Правном факултету за школску 2010/2011. год, награђена је „Плакетом за резултате постигнуте у предходној школској 2010/2011. години“; Изворној мешовитој певачкој групи КУД „Иван Сењук“ из Куле за остварења у области културе те допринос у неговању и популаризацији украјинске културе и традиције и очувању националног идентитета Украјинаца у Републици Србији, награђена је „Плакетом за дугогодишње стваралаштво у области културе“; Филипу Пронеку из Куле за остварења у области културе те допринос у неговању и популаризацији украјинске културе и традиције и очувању националног идентитета Украјинаца у Републици Србији, награђен је „Плакетом за резултате постигнуте у предходној години у области културе“; Вокално-инструменталном ансамблу „Струне срца“ -  КУД „Иван Сењук“ из Куле за остварења у области културе те допринос у неговању и популаризацији украјинске културе и традиције и очувању националног идентитета Украјинаца у Републици Србији, награђен је „Плакетом за резултате постигнуте у предходној години у области културе“; Ивану Грегусу из Сремске Митровице за остварења у области спорта – освајање највишег врха Европе „Мон Блан“ (4808 м), награђен је „Плакетом за постигнуте резултате у области спорта“; Маријани Матињук из Крушчића за постигнуте резултате у области спорта, награђује се „Плакетом за резултате постигнуте у предходној години у области спорта“;Еугену Кулеби из Куле за остварења у области новинарства те посебан допринос у неговању и популаризацији украјинске културе и традиције и очувању националног идентитета Украјинаца у Републици Србији, награђен је „Посебним признањем за дугогодишњи допринос у области новинарства“.




Након свечане академије уследио је свечани концерт у коме су свој труд и квалитет имала част показати сва културно-уметничка друштва са подручја Србије, која у свом програму негују украјинску културу. Непосредно пре наступа сваког културно-уметничког друштва приказана је видео-презентација – кратка биографија сваког друштва појединачно, на тај начин присутни су се могли упознати са радом, активностима, секцијама, гостовањима, оствареним достигнућима и освојеним наградама свих друштава која негују украјинску традицију. Први на сцену ступили су солиста Петар Закамарок и мешовита певачка група уз музичку пратњу на хармоници, представници КУД „Коломејка“ из Инђије са традиционалном украјинском песмом „Розпрягайте, хлопці, коні“ („Испрежите, момци, коње“). Са украјинском народном песмом „Горiла сосна, палала“ („Изгорео је бор, у пламену“) следећа је наступила солисткиња Марјана Бојко уз пратњу мешовите певачке групе УКЦ „Кобзар“ из Новог Сада, под руководством диригента Маје Дринчић. ДНУК „Коломејка“ из Сремске Митровице наступило је са кореографијом „Коломийка“ („Коломејка“), под руководством кореографа Николе Љаховића и уз пратњу оркестра друштва. КУД „Иван Сењук“ из Куле представило се са три нумере, Филип Пронек рецитовао је песму „Слава народовi“ („Слава народу“) аутора Еугена Кулебе, затим је мешовита певачка група уз музичку пратњу оркестра друштва отпевала изворну украјинску песму „Понад став глибокий“ („Над језером дубоким“), док је вокално-инструментални квартет „Струне срца“ извео украјинску песму „Ой, сад-виноград“ („Ој, врт-виноград“). На крају је наступио фолклорни ансамбл КПД „Карпати“ из Врбаса са кореографијом „Гопак“ („Хопак“), под руководством кореографа Славка Микитишина и уз пратњу оркестра друштва. Гледаоци су те вечери уживали у изворном украјинском стиху, песми, музици и игри, и сваки су наступ награђивали громогласним аплаузима.
По завршетку програма у просторијама КПД „Карпати“ организовано је дружење уз закуску и освежавајућа пића, како би окупљено друштво имало прилику разговарати на матерњем језику, запевати заједно, па чак и заиграти.

17. мај изузетно је важан дан за украјинску националну заједницу у Републици Србији, јер он доказује њено постојање, њен квалитет и њену борбу за очување традиције, стога је потребно и убудуће неговати украјинску културу, обележавати украјинске свечаности и манифестације и са великим поносом и жаром славити овај дан.

          У среду 09. маја 2012. године у Кули у градском парку испред споменика Палим борцима, одржана је свечаност поводом Дана победе над фашизмом. Организатор ове манифестације је СУБНОР општине Кула. Манифестација је отпочела минутом ћутања у знак сећања на све пале борце, који су животе положили за слободу своје земље и свог народа. Пригодан говор и реферат прочитао је Богдан Соковић – председник месног удружења бораца НОР-а Кула. Након уводног и историјског дела свечаности уследио је културно-уметнички део програма, који су припремили и извели аматери КУД-а „Иван Сењук“ из Куле. Рецитатор КУД-а Филип Пронек одрецитовао је неколико песама са тематиком Другог Светског рата. У наставку програма Филип Пронек и Драган Ковачев отпевали су неколико партизанских песама. Венце на споменик палим борцима  положиле су делегације: СУБНОР-а општине Кула, Општина Кула, Омладина Комунистичке партије Кула, Социјалистичка партија Србије, Социјалдемократска партија Србије, Јединствена Србија, Удружење Српско-Руског пријатељства „Срце“ Кула. После завршетка програма за све учеснике и све присутне на свечаности приређена је закуска.

Девети Фестивал украјинске културе „Калина-2012“ одржаће се 16. и 17. јуна 2012. године у Новом Саду.
Фестивал украјинске културе „Калина“ – најзначајнија је културно-уметничка манифестација украјинске заједнице Србије. На Фестивалу „Калина“ наша друштва и ове године, као и претходних имају могућност да представе културно-уметничко богатство и стваралачке успехе постигнуте током године.
Сваке године, већ девети пут заредом Фестивал „Калина“ окупља љубитеље украјинског народног стваралаштва не само са наших простора, већ и из суседних република бивше Југославије и Украјине. Сваке године Фестивал „Калина“ потврђује, да Украјинци на овим просторима брижљиво чувају своју културу и традицију.
Председник савета фестивала Мирослав Калењук потврдио је још раније утврђене датуме одржавања фестивала и говорио је о планираним манифестацијама.

Први дан Фестивала „Калина“ – 16. јун 2012. годинe

            Првог дана Фестивала „Калина“ са почетком у 19.00 часова у „Студију М“, у улици Игњата Павласа број 3 у Новом Саду одржаће се свечано отварање Фестивала украјинске културе „Калина-2012“.
Након свечаног отварања фестивала у холу „Студија М“ биће отворена етнографска изложба, експонати са изложбе биће обезбеђени из Ивано-Франкивске области Украјине.
Са почетком у 20.00 часова отпочеће Конкурсни програм, у коме ће се извођaчи у категоријама женски и мушки глас и дует, такмичити за најлепши глас Фестивала „Калина-2012“.
Конкурсни програм биће извођен у пратњи оркестра Радио-Телевизије Војводине, под руководством Миће Јанковића.
По оценама професионалног жирија биће одабрани најбољи извођачи, који заузимају I, II и III место у категорији – солисти и категорији – дуети. Певачи, који заузму I место добиће награде, док ће извођачи, који заузму II и III место бити награђени почасним плакетама.

Други дан Фестивала „Калина“ – 17. јун 2012. годинe

            Другог дана фестивала у Позоришту младих, у улици Игњата Павласа број 8 у Новом Саду, са почетком у 18.00 часова одржаће се Свечани концерт Фестивала „Калина“. На Свечаном концерту учествоваће културно-уметничка друштва, која негују украјинску културу у Србији. На концерту ће учествовати и гости Фолклорни ансамбл „Вила“ из Новог Сада (КУД „Железничар“).
Своје учешће на фестивалу потврдили су КПД „Иван Франко“ из Вуковара, Хрватска и КПУУ „Тарас Шевченко“ из Бања Луке, Босна и Херцеговина. Планирано је, да свако друштво наступи са програмом у трајању од 20 минута.
Након завршетка наступа друштава у 20.30 часова биће одржана кратка пауза.
У наставку програма, са почетком у 21.00 час очекује се концерт Националног академског хуцулског ансамбла песме и игре „Хуцулија“ („Гуцулія“), из Украјине.
Организатор Фестивала „Калина-2012“ је Национални савет украјинске националне мањине у Србији, док је технички организатор Украјински културни центар „Кобзар“ из Новог Сада.
Спонзори Фестивала „Калина-2012“ су Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије и Извршно Веће АП Војводине, Нови Сад.
Медијски спонзори су Радио-Телевизија Војводине и Новинско-издавачка установа „Ридне слово“.

Национални академски хуцулски ансамбл песме и игре „Гуцулія“ („Хуцулија“) – професионални је вокално-кореографски колектив.
Државни Хуцулски ансамбл песме и игре основан је 1939. године под иницијативом познатог украјинског композитора и културног делатника Јарослава Барнича. У мају 1940. године ансамбл је наступио са својим првим програмом у Станиславу.
Првобитни састав колектива – бројао је 50 чланова, већину су чинили мешовити хор, фолклорна група, народни оркестар, певачи. У периоду од 1956-1970. године на нови по квалитету виши ниво ансамбл је поставио Михајло Грицишин. Почетком 1980-их година уметнички пуководиоц ансамбла био је народни глумац Украјине, професор Петар Књажевич.
Ансамбл прикупља, уметнички прилагођава и представља хуцулско народно стваралаштво, ствара нове песме, игре и позоришне вокално-кореографске комаде из живота Хуцулске области. У репертоару ансамбла, такође се налазе и дела украјинске, руске и стране класике.
Хуцулски ансамбл песме и игре од времена свог оснивања, па све до данас одржао је више од 10 хиљада концерата у разним државама света: Енглеској, Немачкој, Пољској, Мађарској, Италији, Канади.

28. априла 2012. године у Мађарском културном центру “Петефи Шандор” одржан је сусрет друштава националних заједница Војводине „Амицис“.
Учесници сусрета су културно-уметничка друштва 11 националних заједница Војводине, односно словачке, русинске, мађарске, хрватске, јеврејске, македонске, немачке, ромске, румунске, словенске и украјинске националне заједнице. У присуству Покрајинског секретара за културу и јавно информисање Милорада Ђурића, Изванредног и опуномоћеног амбасадора Украјине у Републици Србији Виктора Недопаса, представника мађарске амбасаде, националних савета, присутнима су се обратили и председница Мађарског културног центра “Петефи Шандор”  Теодора Мартон Балинт, а сусрет је отворио градоначелник Новог Сада Игор Павличић.

Сусрет друштава националних заједница „Амицис“ је нова манифестација, али су циљеви стари. Са једне стране то је подршка очувању културних посебности сваке етничке заједнице у Војводини, а са друге стране стварање услова да различите националне заједнице што више комуницирају, раде заједничке пројекте и на тај начин се што боље упознају – истакао је Милорад Ђурић уз жељу да ова манифестација има другу традицију.
На сусрету “Амицис” чланови Украјинског културног центра "Кобзар" из Новог Сада наступили су са песмама ,,Хорила сосна“ и ,, Биља суњого ставочку“ у извођењу мешовите певачке групе, као и са украјинском народном игром ,,Холупка“ у извођењу омладинског фолклорног ансамбла.

Општинска смотра музичко-фолклорног стваралаштва у Кули одржана је 10. маја ове године у Културном центру у Кули. Организатор овогодишње смотре јесте Културно-просветна заједница општине Кула. КУД „Иван Сењук“ из Куле гледаоцима смотре представило се програмом: омладински фолклорни ансамбл извео је игру „Гуцульські забави“ („Хуцулске игре“). Јарослав Кулеба извео је на хроматичној бас-сопилци сплет украјинских народних мелодија. Мешовита певачка група отпевала је песму „Понад став глибокий“ („Над језером дубоким“). Вокално-инструментални квартет „Струне срца“, у саставу Надија Воротњак, Галина Вујачић, Иван Лешчешен и Михајло Летвенчук, наступио је са песмом „Ой, сад-виноград“ („Ој, врт-виноград“). Кореографију „Забава у Карпатами“ („Весеље на Карпатима“) извео је омладински фолклорни ансамбл.
Кореографије је поставио Јозо Сапун, док је вокалну групу и квартет припремала Надија Воротњак.

Музичке нумере изведене су у пратњи оркестра Друштва у саставу: Михајло Летвенчук – хармоника, Љубомир Пјекни – басприм, Михајло Јалови – прим, Бојан Мишић – гитара, Борис Пјекни – контрабас, Ото Ковач – виолина, Златко Попов – бубњеви, стручни руководиоц оркестра је Јарослав Кулеба – сопилка (фрула).
На основу коначних одлука селектора жирија Слободанке Рац, КУД „Иван Сењук“ награђено је високим оценама жирија и пласирало се на Регионалну смотру. Регионална смотра одржаће се 02. јуна у Дому културе у Црвенки.

Културно-уметничко друштво „Калина“ успешно је наступило на Општинској смотри народног стваралаштва, која је одржана 12. маја у Инђији. На овогодишњој општинској смотри учествовала су сва друштва, која су активна у Oпштини Инђија. И поред тога што је програм био изузетно разноврстан и сва друштва добро припремљена, КУД „Калина“ добило је добре оцене жирија смотре.
Оливера Мочевић, начелник Одељења за друштвене делатности Општине Инђија истакла је, да је приметно знатно побољшање у избору репертоара, као и самог извођења програма сваког друштва, што је доказ да је уложено много више труда, па су и резултати одмах видни.
Добре резултате остварило је Друштво „Калина“, наступ који је прошао успешно. Друштво „Калина“ је на смотри наступило са две нумере: хор је извео украјинску народну песму „Розпрягайте, хлопці, коні“ („Испрежите, момци, коње“), док је солиста Петар Закамарок отпевао песму „Червона рута“ („Црвена рута“). Добрим наступом Друштво се заслужно пласирало на регионалну смотру народног стваралаштва, која ће се ускоро одржати у Пећинцима.