Четири региона потврђују напоре Србије на путу ка ЕУ

          Четири европска региона, учесници међурегионалне конференције „Четири мотора Европе” у Новом Саду, потврдили су напоре које Србија чини како би испунила критеријуме ЕУ, наведено је у заједничкој изјави са АП Војводином која је усвојена на скупу.
На основу Завршне декларације, такође донете и размењене на том скупу одржаном у згради покрајинске владе, немачка Баден-Виртемберг, шпанска Каталонија, италијанска Ломбардија и француски Рона-Алпи изразили су спремност да подрже напоре региона Западног Балкана у њиховом приближавању ЕУ.
"Четири мотора" су навела да је Војводина регион којем ће, у наредних 7-10 година, бити потребна институционална помоћ како би се покрајинска администрација припремила за обавезе у својству регије чланице ЕУ, изразивши притом спремност да поделе искуства, решења и знања.
Закључено је да су коришћење структурних и кохезионих фондова ЕУ, размене на нивоу регионалних и локалних власти, израда пројеката и подршка пословним везама области од посебног интереса.
Потврђена је намера за проширењем сарадње у том погледу са Војводином пре свега у спровођењу регионалне стратегије иновација и управљања кластерима, трансферу технологија, подршци иновацијама, развоју потенцијала за коришћење биомасе и унапређењу прекограничне сарадње.
У Завршној декларацији скупа, наведено је уз остало да је Дунавски регион део најнапреднијег процеса европских интеграција у 21. веку и изражена заједничка жеља да се убрзају развојне могућности региона у сливу Дунава.
"Четири мотора Европе" подржавају напредак у постизању веће солидарности у Европи и наводе да ће, спровођењем основних циљева Стратегије Европа 2020, бити створени услови да ЕУ на глобалном нивоу буде конкурентна другим економским центрима.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер изјавио је да је Србија спремна да иде напред и да постане чланица ЕУ што је, како је рекао, потврђено и одлуком о отварању преговора, додајући да се од ње очекује напредак у дијалогу и сарадњи са Приштином.
Бивши координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе Ерхард Бусек изјавио је у Новом Саду да ће кључни део развоја региона бити река Дунав.
Пројекат "Четири мотора Европе" постоји од 1988. године, а на скупу су и делегације региона из Мађарске, Румуније и Хрватске.

Фолклорни ансамбл КПД ,,Карпати“ својим наступом  на Етно фестивалу одушевио многобројну публику

            У Инђији је 23. јуна прослављена градска слава Духови, којој је традиционално присуствовао велики број наших суграђана али и посетилаца. Градску славу обележио је Етно фестивал у центру града, као и разноврсни наступи културно-уметничких друштава са територије општине Инђија, као и гостујућих ансамбала из Војводине и Србије.
У улици Војводе Степе, у војвођанским кућицама и на тезгама, преко 50 излагача из целе земље представило је своје умеће и изложило своје рукотворине, а КУД-ови су разноврсним програмом увеличали прославу. У културно-уметничком програму учествовао је омладински фолклорни ансамбл КПД ,,Карпати” из Врбаса.       
Организатори манифестације били су Туристичка организација, Општина Инђија и Удружење за неговање духовне традиције „Етноарт” Инђија, а под покровитељством Покрајинског секретаријата за пољопривреду.
Омладински фолклорни ансамбл КПД ,,Карпати” својим наступом те вечери одушевио је многобројну публику, добивши све похвале и позитивне критике. 

У недељу 30. јуна у селу Деветина, смештеном између Прњавора и Бања Луке (БиХ), одржана је 13. по реду смотра украјинског културно-уметничког стваралаштва, под називом ,,Червона Калена 2013”.
Учешће у овој манифестацији узело је девет удружења: учествовало је шест удружења из Босне и Херцеговине, два удружења из Хрватске и једно из Србије – УКЦ ,,Кобзар” из Новог Сада.
Циљ манифестације јесте очување обичаја, традиције, културе, музике, фолклора и језика Украјинаца који су на овим просторима више од 130 година, а овогодишња смотра била је подељена у три дела - духовно, односно црквено славље, представљање културно-уметничког стваралаштва и различитог програма.
Овакве манифестације уједно су и прилика да се украјинска традиција чува од заборава.

16. јул 1990. године
Декларација о државном суверенитету Украјине је политичко-правни документ у којем се проглашава државни суверенитет Украјине, самосталност, целовитост и недељивост територије, те независност и равноправност у међународним односима.
Прихватање Декларације био је први корак ка успостављању историјске праведности, односно препороду украјинске државности као идеје заједништва украјинског народа и његових земаља.


16. јула 1990. године Парламент украјинске ССР прихватио је Декларацију о државном суверенитету Украјине. Сагласно Декларацији, Украјина се прогласила за суверену државу. Том Декларацијом се утврђује самосталност Украјине. Од дана усвајања документа, у име народа могао је иступати искључиво Парламент Украјине, а територија Украјине у постојећим границама проглашавала се неповредивом.
Датум усвајања Декларације био је проглашен за Дан независности Украјине. Међутим, касније је датум за обележавање Дана независности пренесен на 24. август, јер је управо тог дана 1991. године Парламент Украјине донео Акт о проглашењу независности Украјине и дефинитивно извео државу из састава Савеза Совјетских Социјалистичких Република. У преамбули Декларације се наглашавало да Парламент УССР проглашава суверенитет Украјине као  самосталност и недељивост, независност и равноправност у међународним односима.
Једна од главних одредби Декларације била је одредба о држављанству. Проглашено је да Украјина има своје држављанство, где су сви грађани равноправни пред Законом, независно од порекла, социјалног и имовинског стања, расне и националне припадности, пола, образовања, политичких погледа, религијских убеђења, врсте и карактера занимања. Грађани свих националности чине народ Украјине.
Декларација је проглашавала економску независност Украјине. У документу се наглашавала намера стварања банкарског, ценовног, финансијског, царинског и пореског система, формирање државног буџета и, у случају потребе, увођење сопствене новчане јединице.
Декларација је признавала самосталност Републике у решавању питања науке, образовања, културног и духовног развоја украјинске нације.
Украјина је проглашавала намеру да постане неутрална држава, која неће узимати учешће у војним блоковима и обавезу да ће се придржавати 3 основна принципа ненуклеарне државе: да неће користити, израђивати и набављати нуклеарно оружје.
Декларација је проглашавала право да Украјина непосредно реализује односе са другим државама, да склапа са њима договоре, размењује дипломатска, конзуларна и трговинска представништва.
Сам чин усвајања Декларације о државном суверенитету Украјине био је почетак остварења независности. Декларација је ударила темеље правне државе, постала правни основ за реформисање и модернизацију украјинског законодавства и државних структура. Она је означила правац друштвеног развоја Републике и постала својеврстан програм у коме су утврђени основни принципи и приоритетни циљеви будућег развоја државотворног процеса.

Блажена Олга Кијевска (Ольга Києвська), позната и као  Света Јелена (890-969) била је владарка Кијевске Руси (Києвської Русі) у периоду од 945. до 963. године као регент свом сину Свјатославу І Кијевском. Позната је као прва руска владарка која је примила хришћанство.
Родила се око 890. године у близини данашњег града Пскова. Била је супруга кијевског кнеза  Игора Рјуриковича. Олга је после смрти мужа постала регент Игоровом наследнику и свом трогодишњем сину. Када јој је деревљански кнез Мал послао брачну понуду, поручила је да пристаје, али да прво мора послати своје највише сараднике у Кијев да се упознају са будућим поданицима. Мал је пристао, а Олга је испочетка госте лепо примила да би их потом на превару спалила. Она је потом покренула поход на обезглављене Деревљане и освојила њихову земљу.

Године 957. Олга је дошла у  у Цариград  где се крстила. На крштењу је узела име Јелена, по првој хришћанској царици Јелени, мајци Константина Великог.
.           Након што је Свјатослав постао пунолетан, обављала је управне послове док је Свјатослав ратовао.
Умрла је 24. јула 969. године  у време опсаде Кијева од стране Печенега, док је њен син Свјатослав ратовао са Бугарима.
Двадесет година након њене смрти, њен унук Владимир І Велики примио је хришћанство и крстио Руску земљу. Подигао је камену цркву у име Пресвете Богородице (звана Десетак, јер Владимир даде на њу десети део своје имовине), и договоривши се са митрополитом Кијевским Леонтијем, свети Владимир је извадио мошти свете Олге и пренео их у ову цркву где се и данас налазе.
Црква прославља Свету Олгу као равноапостолну на дан њене смрти 24. јула.