Сваке године 22. јануара Украјинци целог света обележавају значајан национални празник – Дан Саборности Украјине. Овај датум је везан за један од најзначајнијих дигађаја у историји ослободилачких стремљења нашег народа, његове борбе за обнову сопствене државности.
Пре 88 година, 22 јануара 1919. године у Кијеву свечано је проглашен Акт Уједињења Народне Републике и Западно-Украјинске Народне Републике – двају младих украјинских држава који су настале на развалинама Руске и Аустро-Угарске империје, које су се распале као последица Првог светског рата. Универзалом Директорије УНР је проглашено: «Испунио се вековни сан за који су живели и за који су умирали најбољи синови Украјине. Од данас је јединствена независна Украјинска Народна Република».
Украјинске националне земље су биле столећима подељене границама непријатељских империја. Ипак, успомене на славу Кијевске Руси, Запорошке Сечи и Атаманске Украјине, увек су живеле у украјинском народу, без обзира под чијом је он круном живео, јачала је свест о националном јединству, живела је вековна чежња за стварање властите независности, Саборне Украјинске државе, шта је донео овај Дан Уједињења.
Акт Уједињења 1919.г. постао је пример оданости политичких лидера Западне и Источне Украјине у служби заједничке идеје и интересима целог украјинског народа. Уједињавање украјинских земаља у једну државу догодило се на цивилизован и демократски начин, на основу добровољно изражене жеље обеју страна. Лидер ЗУНР, председник Украјинског Националног Савета Евген Петрушевич је наглашавао: «О уједињењу међу нама није било различитих ставова».
Историјски Акт уједињења је имао огромно политичко значење: први пут после много столећа на карти света појавила се саборна независна Украјина у својим националним границама, међународна заједница се уверила да у центру Европе живи многомилионски самосталан народ који има легитимно право и националну вољу да сам решава своју судбину у сопственој самосталној држави. Како је познато, Украјинска Народна Република није се дуго одржала и пала је под ударом бољшевишке Црвене армије. Али жртве стотине хиљада украјинских патриота нису биле узалудне. Државничка свест, идеје слободе, независности, националног јединства и саборности нису се гасиле, њих нису могле да сломе ни страхоте стаљинских репресија, ни Гладомор, ни асимилаторске тежње совјетског тоталитарног режима. Независна и саборна Украјина се родила 1991. године и заузела достојно место међу савременим демократским државама Европе и света.
Истовремено Уједињење 1919. године има изузетно дубоко симболичко значење. Како је показала историја, то је био не само важан политички акт којим су уједињене украјинске територије. Тоје био изузетно значајан духовни чин који је ујединио срца и душе национално свесних Украјинаца свих крајева и свих поколења, усадио им веру у будућност Украјинске државе, показао пут у служби заједничког националног бића, пут ка узајамној слози и љубави. Сведочанством тога какав је дубок траг у националном памћењу оставио историјски дан Уједињења, била је патриотска акција која је изведена у Украјини у јануару 1990. године, у време борбе нашег народа против комунистичко-совјетског режима: на десетине хиљада људи, ухвативши се за руке, начинили су живи ланац од Кијева до Лавова и на тај начин су продемонстрирали јединство украјинске нације и њихову тежњу за слободу, демократију и државну независност.
То шта су били духовни императиви 22. јануара 1919. године остају актуелним и данас и потврђени су у периоду Нараџасте револуције 2004. године. Понеки представници регионалних политичких елита, због својих политичких интереса, покушали су изпровоцирати федералистичке набоје и порушити Уставом загарантовану унитарност Украјинске државе. Ипак, народ наше државе демонстрирао је високи степен политичке свести и одговорности, изразио је оданост идеји саборности Украјине.
Посебан значај чина Дана уједињења има за многомилионску украјинску диаспору у целом свету. Дакле, само јединство, узајамна подршка и сагласје, оданост интересима друштва, нераскидива духовна повезаност са Украјином, гарантују мањинама очување националне свести и идентитета, матерњег језика и националних традиција, развој културе, уметности и књижевности, стварање савремених средстава масовних информација. Блиставу демонстрацију јединства светског украјинства изразио је 4-ти Светски форум Украјинаца који се одржао у Кијеву 18-20 аугуста 2006. године. Украјина је потврдила да брига и свестрана помоћ иностраним сународницима је један од њених главних приоритета. Амбасада Украјине улаже и улагаће све напоре да се максимално реализује ова државна политика у односу на украјинску и русинску националну мањину у Србији.