Украјина – наследница некад једне од најснажније државе у Европи. Златно доба њене историје – то је Х-ХІ век, када се Кијев прославио као предстојница огромне кнежевине која је обједињавала све источне словене: Кијевска Рус. Монголо – татарске навале у ХIII веку за Украјинце су започеле дугу историју испуњену страдањима од иностраних завојевача. Са распадом Кијевске Руси долази до стварања Украјине, Белорусије и Московије, али Украјинци кроз историју пролазе као «малоруси».
Овај назив за време царског режима био је обавезно наглашаван због надређености «Велике Русије», која је сама себе прогласила једином и уникатном наследницом Кијевске Руси. И тај мит ће донети плодове. Не обазирући се на борбу за слободу и културни идентитет, положај Украјинаца био је подређених «старијем брату- словену»  и протоком многих векова је била занемариван. Изгубивши своје историјско правно на наследство, они су у очима светске јавности постали привидним народом, који је сатеран у «руску провинцију».

 Ипак после пада комунистичког режима, 1991. године свет је изненада био сведоком рађања нове европске државе – Украјине. А тек у зиму 2004. године, када се догодила мирна Нараџаста револуција, коју су широко осветљавала средства информисања, свет је напокон могао да схвати значај младе државе која је чак мало већа од Француске. Украјинци, који су трпели угњетавање и били сусдржани током векова, у тим хладним зимским данима 2004. године појављују се на планети и у име демократије су се масовно изјаснили о свом постојању. Ко су они, - Украјинци ?
 Овај славенски народ, који данас броји око 50 милиона, живи на земљи која је подељена на Исток и Запад. Запошевши  под утицајем Византијске империје, касније католичког Запада, његов се културни идентитет формирао, починајући од ХVІ века, до савремене националне свести током XIX  и XX века. Русификација Украјине у царском периоду, касније под совјетизацијом, оставила је дубоке трагове, посебно на Истоку.
Данас, када се независна Украјина граничи са Европском Унијом, она балансира између Москве и Брисела. Регионалне разлике у политици и конфликти између руског и украјинског језика деле Украјину, али како на истоку тако и на западу државе, већина становника се пре свега осећа као Украјинци.   
Пројекат «Украјинци: између Истока и Запада» ствара галерију портрета који су мало познати и често су представљени у карикатурном изгледу друштва. Без претензија на етнографска истраживања, аутор даје субјективно виђење Украјинаца. У разним социокултурним и професионалним истраживањима често се показује да су једни од других прилично удаљени. Ипак људи опстају и постају јединствени. Паралеле социјалног, политичког, географског, емоционалног или филозофског карактера наглашавају се и као заједништво исто тако и као контрасти.
Овај не јединствен и не предвидив избор има за циљ пре свега да подстакне на размишљање о идентитету народа за којим се трага током 15 година независности. Поред мало вероватних  веза међу изабраним моделима, сви су они  припадници младе нације која се консолидује. И да се подсетимо, пред свима њима се намеће једно исто правило композиције отелотворења. Сви, без изузетка, позирају у центру збивања... међу Истока и Запада.