Скупштина Украјине је Гладомор 1932-33 године прогласила за акт геноцида украјинског народа

Скупштина Украјине (Верховна Рада), после дужих натезанња је 28.11.2006. године прогласила Гладомор (помор од глади) 1932-33. године геноцидом украјинског народа. Партија «Наша Украјина», Блок Јулије Тимошенко, Социјалистичка партија и двојица посланика Партије региона подржали су председничку варијанту Закона. Од сада јавно негирање чињенице геноцида  биће противправно. Али посланици су уверени да оно неће имати правних последица. У Секретаријату председника су обећали да ће накнадно проучити тај документ да ће утврдити одговорност за кршење Закона.
Симболика три класка жита везана црном траком, које је за говорницом парламента оставио нашеукрајинац Јарослав Кенђор нису умирили скупштинску салу него су је поново поделили. Предлог Закона Виктора Јушченка су подржали опозициони «нашеукрајинци» и «бјутовци» и чланови антикризне коалиције – социјалисти. Председнички документ је предвиђао не само признање Гладомора за геноцид украјинског народа већ и садржавао и мере административне одговорности. За јавно негирање геноцида – казна од 15 неопорезованих минималних зарада као и за негирања геноцида објављено у медијима – 30 зарада.
Игор Јухновскиj, в.д. председника Украјинског института националног памћења:
«Закон је требало донети у целини. На тај начин би смо се очистили од тог страшног терета прошлости, својим кајањем би скинули грех и донели мир свима!»
Посланици Партије региона су прво захтевали да се из документа избаци реч «геноцид» и  предлагали су мекшу формулацију - «трагедија украјинског народа» . После вишесатних консултација ипак су прихватили реч «геноцид» али су замолили да се у тексту дода његово признање и за друге совјетске републике – Русију и Белорусију. То је образложено – «да се не покваре односи са суседима».
Владислав Забарскиј, народни посланик из Партије региона:
«Само по себи добронамерна тежња за моралну одговорност и обнова историјске праведности може се искориштавати за циљеве политичко-идеолошке игре, а што се неће односити на историју него на савремени живот и може имати за циљ за слабљење одређених група елите у друштву».
После гласања сви аплаудирају. Компјутерска табла је показала 233 гласа за компромисну варијанту Закона, председничку варијанту са изменама и допунама које је формулисао председник парламента Олександр Мороз. Законом је призната чињеница геноцида. Али без административне заштите  за његово кршење. Закон нису подржали сви комунисти и регионали, осим двоје. Супротно позицији своје партије за Закон су гласали Тарас Чорновил и Ханна Герман.
Тарас Чорновил, народни посланик, Партија региона:
« Како да не гласам за тај Закон када је код мене на Черкашчини већи део родбине по очевој линији погинуло!»
Са усвојеним Законом, и поред измена и допуна, задовољан је Виктор Јушченко. Пречишћен текст је резултат максималног компромиса свих политичких снага. У председничкој канцеларији су обећали да ће пронаћи консеквенце за прекршиоце Закона.
Иван Васјуник, први заменик председника секретаријата председника Украјине:
«Ово је одлука украјинског парламента и она је обавезна на целој територији Украјине. У коначној редакцији Закона, као што сте приметили, убеђени смо,  појавила се још јача позиција  - било-какво негирање чињенице Гладомора као геноцида украјинског народа, сматраће се противправно. А то значи и одговорност за кршење права и закона што је у складу са административно-криминалним кодексом».
А да потенцијални прекршиоци Закона о Гладомору неће моћи бити кажњени, уверени су не само регионали и комунисти већ и социјалисти. Утврђивање одговорности треба уградити   у тај документ. Антикризна коалиција сумња да ће се за то пронаћи политичка воља.
После вратоломног гласања антикризници су избегавали разговор о ситуацији унутар коалиције. Кажу, неусклађено гласање за принципијелно питање неће пореметити њихово јединство. Али су за сваки случај избегавали новинаре.